Виминацијум

Од клетви урезаних у олово до срећних зечјих шапа, амајлије дуго су давале увид у магијска веровања древних култура. Једно од таквих открића је миленијум и по древна амајлија која открива да су и поред званичног прихватања хришћанства, многи становници хришћанских земаља наставили са старим веровањима и древним религијским праксама. Да ли је кипарски палиндромом сведочанство само о упоредној егзистенцији званичног хришћанства и потиснутог, али и даље снажног паганства или можда пре о заосталим траговима одумирућег хришћанског гностицизма који је у себе умео да интегрише религије мистерија, повезане управо са именима поменутих божанстава и њихових дружбеница (Иштар, Ашера, Изида) које своју грчку верзију имају управо у Афродити, богињи чије је поштовање било дубоко укорењено на Кипру?

Да ли постоји веза између новопредстављене гностсичке урне из Виминацијума и недавно откривених гностичких Јахве-Ваал златних листића пронађених на истој локацији? Које су биле карактеристике гностичке заједнице Виминацијума и да ли је повезивање Јахвеа и Ваала у Виминацијуму толико хетеродоксно како се може учинити на први поглед?