Хришћанство

Четворонедељни пројекат под надзором Француске археолошке мисије (French Archaeological Mission at the ancient dockyard of Kition) у древном бродоградилишту Китион на Кипру уродио открићем мноштва артефаката и архитектонских обележја, од којих неки датирају још из 12. в. пре Хр. као и више слојева насеља. Археолошки тим Китиона (Kition archaeological team), предвођен др Сабином Фоурриер (Dr Sabinne Fourrier) са Универзитета МЕАЕ-ЦНРС-Лион (MEAE-CNRS-Lyon), почео је са радом у октобру 2021. год., а резултате је недавно објавило кипарско Одељење за антиквитете (Cyprus’s Department of Antiquities).

Дворац Зерзеван (Zerzevan) је војно насеље уз древни пут, налази се на 124м високом стеновитом брду, заузима стратешко место између Амиде и Даре. Омогућује поглед на читаву долину и контролишући огромно подручје због свог положаја на древном трговачком путу, замак је био поприште значајних сукоба између Римљана и Сасанида. Истовремено, ово утврђење је 1900 година чувало тајне митраистичког култа. Наиме, ископавања у замку Зерзеван у округу Чинар у Дијарбакиру (Çınar Diyarbakır), на југоистоку Турске, открила су област у којој су учесници тајних ритуала окупљали око учења и веровања повезаних са Митром. Овај замак је служио као војно насеље током Римског царства и представља значајну регионалну туристичку атракцију.

Египатска археолошка мисија која ради у храму у Делти, провинција Менуфија (province of Menoufia), пронашла је неколико мумија са златним језицима, саопштило је Египатско министарство туризма и антиквитета (Egyptian Ministry of Tourism and Antiquities). Новооткривене мумије су биле у лошем стању, што значи да су гробнице биле опљачкане истакао је Мустафа Вазири (Mustafa Waziri), генерални секретар Врховног савета за старине (secretary-general of the Supreme Council of Antiquities). Баха Ал-Нагар (BahaaAl-Nagar), археолошки стручњак, рекао је да се верује да су језици направљени од злата како би се осигурало да ће покојници моћи да говоре у загробном животу. Разлог због којег је ово значајно јесте да се поменути источњачки талас на којем се формирају религије мистерија јавља управо између два завета и добија на снази током наредног периода обликујући атмосферу унутар које на историјску сцену ступа и хришћанство. Хришћанство проповеда умрлог и васкрслог Бога, и у томе није нарочито оригинално пошто је древни свет познавао митове о умируће-васксавајућим божанствима (Тамузи, Озирис, Ваал, Дионис...). Становници древног Оријента, али и средњег и западног Медитерана ову проповед би могли да доживе као још један у низу митова који су, у извесној мери, већ били превазиђени што је управо посведочио успон религија мистерија... Оно, што, међутим, може да буде изненађујуће јесте то што једна млада и прогоњена религија, користећи терминологију већ вековима присутних религијских образаца који су били прихваћени и подстрекивани од политичке и војне елите, успева да порази своју старију браћу. У чему је тајна те и такве хришћанске победе?

Током значајног дела Средњег века библијски, и уопштено хришћански, мотиви доминирали су у сликарству које је пре свега било повезано са доминатним хришћанским веровањем. Уопштено, на неки начин сликарство је било схватано као израз тог веровања. Каткад је свођено на Библију за неписмене, док му се у другим и другачијим околностима давала суштинска, литургијска улога, али – у оба случаја - уз мање или више јасно дефинисане сликарске каноне. Мање је познато да хришћанска ликовна уметност преузима античке мотиве (каткада и идеје) и инкорпорира их у свој корпус дајући им нови израз (и смисао). Са дуге стране, почетак новог века са препородом (ренесанском) која је била пратећи (или можда узрочни) моменат долази до снажног враћања античким, прехришћанским, мотиви и, чак, многе хришћанске (и изразито библијске) представе бивају обликоване у духу античких идеала. То, међутим, није ново будући да се чини да је хришћанска иконографија веома рано почела са преузимањем прехришћаних (паганских) образаца.

Да ли постоји веза између новопредстављене гностсичке урне из Виминацијума и недавно откривених гностичких Јахве-Ваал златних листића пронађених на истој локацији? Које су биле карактеристике гностичке заједнице Виминацијума и да ли је повезивање Јахвеа и Ваала у Виминацијуму толико хетеродоксно како се може учинити на први поглед?

комуникацијски изазови религији у 21.веку

Један и мноштво, они и ја—тема је коју је немогуће избећи када је у питању Настасијевић. Његова готово пророчки усамљена прилика као да је морала да испија патњу и да том патњом показује стазу тражитељима који долазе касније. Настасијевић вапи за траговима. Али не за траговима велике групе људи који хрле у једном правцу, јер тај пут води безличности и површности...

Настасијевић сажима реченицу до есенције, не би ли оставио довољно простора за одјек празнина. Овај језички одзвон уводи интроспективну тишину, период очишћења који, иако испуњен тмином, чека на откровење.