ТРАГАЊЕ ЗА ЕМАУСОМ – да ли је пронађено место једног Христових постваскршњих јављања?

Археолози су открили масивне градске зидине јелинистичког утвђења старог 2.200 које је можда изградио селеукидски генерал који је поразио Јуду Макавејца, чувеног јеврејског вођу који је средишња личност приповести о Ханука-празнику.
 Ово изненађујуће откриће могло би, такође, да допринесе идентификовању положаја библијске локације, односно насеља познатог као Емаус. У којем где се, према писању еванђеља, Исус јавио после свог распећа и васкрсења.
 Franco-Israeli експедиција је 2017.год. ископала Киријат Јарим, брежуљак у лоциран западно од Јерусалимаи близини места познатог као Абу Гош. Ова локација значајна је јер према старозатвеним приповестима, Кирјат Јарим је био место на којем је  Ковчег завета био смештен близу 20 година пре него га је цар Давид пренео у Јерусалим.
 Уставари, пажња копача је била усмерема на велику земљану платформу која је била обухваћена масивним зидинама које су можда остаци јеврејског култног места или административног средишта из 8-7.в. пре Хр.
 Ипак, тек током лета 2019.год. истраживачи су открили доказ о постојању најмање две касније фазе на овој локацији. Један од остатака из тих каснијих фаза је импозантно утврђење изграђено изнад или поред оригиналних градских зидина. Ова фортификација може да буде датирана у период прве половине 2.в. пре Хр, односно позно-јелински период. Ове градске зидине су, потом, обнављане током римског времена у 1.в. хр.ере, каже Исраел Финкелстеин (Izrael Finkelstein) археолог са Тел Авив Универзитета (Tel Aviv Univerzitet).
 Датирање је утемељено на грнчарји и другим археолошким проналасцима, као и на техници датирања посредством оптичке стимулације емисије светлости, што је техника која научим радницима открива када је неки материјал последњи пут био изложен светлости.
 „Значај ове локације је њен положај у односу на Јерусалим и то што нас враћа унатраг кроз време све до 8.в. пре Хр. Ипак, од великог значаја и откривање слоја из јелинског периода, и затим још једног из времена Првог јудејског устанка и разарања Јерусалима 70.год. хе. ере)“ – каже Финкелстеин за Хааретц.
 Ко год да је контролисао ову локацију контролисао је пут ка Јерусалиму од обале, и одлучивао је коме ће бити допуштено да уђе ову обаласт или да је напусти. Ово је важило у време израелског рата за независност 1948.год., као и у античком добу.
 Масивне зидине наново откривеног утврђена широке су 3м, а њихова висина на неким местима још увек досеже 2м. Тим Shmunis Family Excavations са Универзитета Тел Авив и College de France открио је, такође. и још неке остатке који су веровато нађени на местима негдашње куле.
 Више од два века после изградње јелинске тврђаве, утврђење је обновљено од римске посаде. То потврђују римске опеке, ковани новац и ексери које су користили легионари у својој обући. Раније, археолози су открили четири натписа на брежуљку Киријат Јарима и у суседном селу Абу Гхош који показују да је градска  већница била одвојена за Х римску регију после слома Првог јудејског устанка (66-73. хр. ере).
 Ко је међутим, живео у овој области од тог времена унатраг до јелинске ере? У доцнијим истраживањима, научници су дошли до изненађујућих закључака који су имали шире импликације за библијску археологију и хришћанску историју у овој области. Они објављени у чланку Нове археолошке студије Јерусалима и његовог региона (New Studies in the Archaeology of Jerusalem and its Region) који је представљен на истоименој конференцији у Јерусалиму.

Смрт Јуде Макавејца
Током 2.в. пре Хр. Јудеја је била опустошена сукобом између јелинског краљевства Селекуида и устаничких јеврејских трупа којима су управљали Јуда Макавејац и његова браћа. Многи ће се сетити Јудине победе над Јелинима и његовог поновног зазимање Јерусалима и Храма које је обележено 164.пре Хр за време празника Хануке.
Цела прича је, међутим, да је рат настваљен у наредним годинама као и деценијама политичких сукоба и игри, све док Јевреји наизглед нису повратили независност под владавином Јудиних наследника тј. хасмонејске династије.
Сам Јуда је био поражен 160.год., када је погинуо у борби са селеукидском војском у битци код Еласе. Селеукидски војсковођа Бахиедс је овом победом неутралисао ефекте јудејског устанка. Он је заузео Јерусалим и према изворима (Макавејским књигама и писању Јосифа Флавија) изградио стражарска утврђења око престонице. Ојачао је и одбрану Акре, селеукидске тврђаве чији су остаци пронађени 2015.год.
Бахиедс је предузео обимне грађевинске активности подизања масовних утврђења у Јудеји за време овог периода, објашњава Томас Ромер, професор библијских студија на College de France, коаутор Фиркелстеинове студије. Да ли су и јелинске зидине на локацији Киријат Јарима могле да буду једно од утврђења која је изградио Бахеидс?
Флавијеве Старине и 1Мак 9 дају попис места које су била утврђена, укључујући Ветил, Јерихон, Гезер, Бет Хорон идр. Најчеће, ове локације могу да буду поистовећене са областима северно, јужно или источно од Јеусалима. Неке од њих су откривене и идентификоване у археолошким ископавањима.
Кирјат Јарим се не јавља на овим пописима, макар не под тим именом. Али попис обухвата и једну неиднтификовану локацију која се лоцира негде у области која се протеже западно од Јерусалима, на стратешки значајном друму који је повезивао град са Јафом и медитеранском обалом. Ово место се и у списима Флавија и у 1Мак назива Емаус.
Како не постоји друго познато јелинско утврђење западно од Јерусалима, Финкелстаин и Ромер сугеришу да брежуљак Киријат Јарим, заједно са њему суседним местом Абу Гхош треба идентификовати као Емаус који је био утврђен од Бахиедса.
Наравно, ово насеље имало значајну улогу и у хришћанској историји јер, према писању Еванђеља, на путу за емаус Исус се по први пут пораспећу и васкрсењу јавио двојици својих ученика. У приповесту коју нам доноси Лука, два ученика нису одмах препознали Исуса, али када су стигли у Емаус и када је Он преломио хлеб током вечере њихове очи су се отворила и они су га препознали (Лк 24:13-35).
 Oво је основа сцене коју су овековечили бројни западни уметници, од Каравађа до Рембранта. Можемо ли, међутим, ми да идентификујемо место где се овај догађај наводно (или истински) одиграо? Да ли је то исто место које је Бахиедс утврдио два века раније?
 Корисно је што Лука наводи да је насеље Емаус било око 60 стадија (око 11 километара) од Јерусалима што нас води у близину брежуљка Киријат Јарима и насеља Абу Гхош.
 Не можемо са сигурношћу да тврдимо да је ово заиста место где је Месија манифестовао своје чудесно јављање.
 „Финкелстеин и Ромер  имају случај који је добро заснован, археолошки и топографски“ – рекао је Бенџамин Исак, пензионисани професор древне историје са Тел Авиб Универзитета – „Међутим, то је хипотеза и остаће хипотеза“.
 Исак који није учествовао у истраживању каже да не постоји довољно снажан доказ који би непосредно доказао да је Киријат Јарим  Емаус. Постоје још најмање две локације које које се на бази снажних доказа могу повезати са овим именом.

Један, два или три Емауса?
Име Емаус верватно је грчка верзија јеврејске речи хамам у значењу извор топле воде. Како Ромер сугерише, више места могло је да носи ово име. Традиционално, већина научника идентификује Емаус Христовог времена са местом које је у византијском периоду носило то име. Та локација се називала Емаус Никополис и смештена је у Ајалон долини у близини савремене Latrun-саобраћајнице.
Хришћански историчар са краја 2.в. и почетка 3.в., Јевсевије Кесаријски, идентификовао је Емаус Никополис као Емаус из Лукиног еванђеља, објашњава Ромер. За разлику од Киријат Јарима/Абу Гхоша, име Емаус у вези са овом локацијом је сачувано и преко села палестинског села Имвас, крај овог града. Оно је разорено од израеских трупа током шестоденвног рата 1967.год. У овом периоду многе археолошке фазе су уништене,  а локација је сада део националног парка.
У прилог идентификације Емаус Никополиса као еванђеоског Емауса је његово спомињање у 1Мак 4 у вези са борбом за Емаус. Ту је Јуда Макавејац позарио селеукидске трупе пре него је неколико година касније и сам био кобно поражен – каже Ромер. Са друге стране, он указује да је слаба страна у вези са идентификацијом овог места са локацијом из Новог завета, то што се оно налази  25 киломената од Јерусалима. То је више него дупло од онога што налазимо у Лукином извештају.
Други кандидат, чију идентификацију са новозаветном локацијом заговарају неки научници је је село које се данас зове Мотца (Motza), између Киријат Јарима и Јерусалима. Идеја потиче од Флавија који у својим Јудејским ратовима, спомиње Емаус, место које је цар Веспазијан одредио као колонију за 800 ветерана из своје војске.  Ово име је можда сачувано у арапском селу Qalunya које се налази одмах поред насеља Motza. Ово село, такође, страдало у ратним сукобима током 1948.год. Локација Qalunya/Motza доста добро се уклапа у Лукин опис удаљености Емауса од Јерусалима.
Постоји, међутим и једно древно предање које повезује Киријат Јарим и Абу Гхош са Емаусом, наглаша Ромер. Било је хришћана који се нису слагали са Јевсевијем  и сматрали су да се Христово јављање није догодило у Емаус Никополису, већ управо на локацији овог брежуљка. Трагом овог предања враћамо се у 12.в.р. ере и време крсташких ратова. Тада је управо у Абу Гхошу изграђена раскошна фреска  у Цркви Васкрсења.  Са географске стране, локација је смештена на одговарајућу удаљеност од Јерусалима, тако да сматрам да је Киријат Јарим могао бити Емаус Новога завета, – закључује Ромер.
Јасно је да научници не могу да кажу да се Христво јављање десило на овом месту, али библијска археологија Старог и Новог завета може да обезбеди неке увиде у историјски контекст верских текстова и да са новим степеном прецизности опише места која се сматрају сакралним за милионе људи на свету
Извор: Haaretz

и
Сајт ЧУДО
О богословским димензијама еванђелског наратива о Христовом јављању двојици ученика на путу за Емаус види:  https://bkcentar.rs/sr/blog/na-putu-za-emaus-od-razumevanja-pisma-do-svedocenja-baskrsenja