ТРИ НАЈЗНАЧАЈНИЈА ОТКРИЋА У БИБЛИЈСКОЈ АРХЕОЛОГИЈИ, фебруар 2022

Часопис JournalofArchaeologicalScience објавио је проналаске повезане са новом изотопском анализом оловних полуга пронађених у потонулом броду. Они се датирају у 13. или 12. в. пре Хр., а откривени су 1980. год. Анализа показује да потичу са подручја југозападне Сардиније. Међутим, полуге су означене и критско-минојским писмом, што сугерише да је руда обрађена и ребрендирана на Кипру, пре него је отпремљена даље, у области Леванта где је била намењена за трговину. Аутори верују да су Кипрани били активно укључени у трговину, набављајући олово са Сардиније која је била удаљена више од 2500 км, а да су сопствени бакар продавали на Сардинији (о чему такође постоје археолошки проналасци и потврде). Претпоставља се да је ово доказ развоја познијих трговачких веза које су биле значајне за наведени историјски период. Овакви увиди потврђују да су прото-ханански народи, повезани са Угаритом, током краха цивилизације бронзаног доба били потиснути приобалне области Леванта (https://bkcentar.rs/sr/blog/ugarit-prestonica-protohananske-civilizacije) где су успоставили своја трговачка средишта (Библос, Тир, Сидон) образујући постепено трговачку империју (https://www.bkcentar.rs/sr/blog/fenikija-imperija-purpurnog-naroda) која је досезала и експлоатисала управо удаљене области са којих су приспели народи са мора који су их и потиснули у својим освајањима (https://bkcentar.rs/sr/blog/filistejci, https://bkcentar.rs/sr/blog/misterija-civilizacijskog-kraha-i-naroda-sa-mora).

 

Нова студија објављена у часопису Meteoritics & PlanetaryScience доноси резултате нових тестова спроведених на метеоритском гвозденом бодежу фараона Тутанкамона и на бази њих предлаже начин његове производње и место порекла. Недеструктивна хемијска анализа бодежа открила је Widmanstättenpattern (траке са кубичном симетријом) у металу и остацима троилита (тамне, везикуларне мрље), што указује да је произведен ковањем на топлоти ниске температуре (<950 °Ц). Истраживачи су такође приметили присуство калцијума без сумпора на златној дршци, што сугерише да је коришћен кречни малтер, а не гипсани малтер, као везивни материјал за украсе дршке. Употреба кречног малтера била је непозната у Египту у време фараона Тутанкамона, али је у то време била распрострањена у регионима Краљевства Митани (https://bkcentar.rs/sr/blog/mitani-zaboravljeno-kraljevstvo-drevnih-hurita) и код Хетита (https://bkcentar.rs/sr/blog/hetitsko-kraljevstvo, https://bkcentar.rs/sr/blog/ko-su-bili-drevni-hetiti-da-li-biblija-i-arheologija-daju-razlicite-odgovore). Аутори такође цитирају једну од плоча из Амарне (ЕА22), која бележи поклон бодежа, чије је сечиво од гвожђа, његов штитник, од злата... који је дат Аменхотепу III, дат Тутанкамоновом деди на поклон од митанијског краља Тусрате. Све ово наводи ауторе да сугеришу да је чувени бодеж фараона Тутанкамона можда настао у Краљевству Митани.

 

Нова студија објављена у Journal of Biblica lLiterature предлаже да се јерусалимски Мило  треба идентификовати са утврђењима која окружују извор Гихон, а не са степенастом каменом структуром како се раније сматрало. Аутори, Крис МекКини, Нахшон Зантон, Ахарон Тавгер и Јое Узиел (Chris McKinny, Nahshon Szanton, AharonTavger, Joe Uziel), указују на недавна археолошка ископавања у Давидовом граду и пратећу радиокарбонску анализу која указује да је тзв. "кула извора" (Spring Tower) или изграђена у 9. в. пре Хр. или значајно реновирана током позног бронзаног доба IIА. Они тврде да се глагол ml’ често употребљава да опише пуњење неког простора/предмета водом и боље одговара локацији извора од степенасте камене структуре, која је испуњена камењем и прљавштином. Аутори сугеришу да је дом-Мило (Bet Millo) била позната зграда у близини извора Гихон у којој је цар Јоас убијен (2Цар 12:20). Неки верују да њихова теорија помаже да се објасни истакнутост извора Гихон и Мило у раној историји Јудејског царства Јуде, укључујући локацију Соломоновог крунисања (1Цар 1:33-34) и његову изградњу током Јеровоамове побуне (1Цар 11: 27). Ова теорија ће сигурно изазвати академску дебату током које ће научници покушати да идентификују загонетни јерусалимски Мило.

https://www.biblicalarchaeology.org/daily/people-cultures-in-the-bible/people-in-the-bible/king-joash-and-jerusalems-beit-millo/ 

Извор:
https://biblearchaeologyreport.com/2022/02/25/top-three-reports-in-biblical-archaeology-february-2022/