ДЕСЕТ НАЗНАЧАЈНИЈИХ ОТКРИЋА БИБЛИЈСКЕ АРХЕОЛОГИЈЕ У 2021 ГОД.

Археолози који су вршили ископавања у Јерусалиму, у храмовне горе и зида из времена првог храма, открили су доказе земљотреса из 8. в. пре Хр. Најнижи ниво најјужније зграде показивао је знаке уништења које није било узроковано освајањима. Заправо ово уништење је датовано у време када није било познатог или макар запамћеног (записаног) освајања Јерусалима. Камење са горњег дела северних зидова се срушило и разбило низ посуда које су биле дуж зида испод. Директори ископавања из Израелске управе за старине (IsraelAntiquitiesAuthority), др Јое Узиел и Ортал Калаф (Dr. JoeUziel и OrtalChalaf), верују да ово одговара великом земљотресу који се догодио у данима краља Озије, а помиње се у Ам 1:1 и Зхр. 14:5. Археолошки докази за Озијин земљотрес пронађени су на и другим локацијама у Израелу, укључујући Хазор и Тел ес-Сафу/Гат, али ово је први пут да су археолози идентификовали доказе о овом земљотресу у Јерусалиму. Сличан слој уништења из 8. в. забележен је у срушеној згради 100 метара јужно од садашњег копа, коју је ископао Јигал Шило (YigalShiloh) 70-тих година прошлог века, али у време ископавања није био повезан са овим земљотресом.

Древно купатило, заједно са тоалетом, откривено је на лицу места у близини шеталишта Армон Ханатзив у Јерусалиму. Кубик је део дворске структуре из 7. в. пре Хр. Окривен је у неколико јудејских престоница 2020. Коцка за тоалет је димензија приближних 1,5х2 м и укључује септичку јаму испод тоалета исклесаног из кречњачке стене. Изнад септичке јаме пронађена је исклесана камена тоалетна даска са рупом у средини. Десетине чинија су такође пронађене у просторији, што је навело научнике да спекулишу да су можда коришћене за тамјан како би соба боље мирисала. Приватни тоалети попут овог сматрани су луксузом током ере Јудиних царева, а то је више доказ о важној природи структуре.

Скелет распетог човека из римске Енглеске недавно је ископан у Великој Британији са ексером забијеним у једну од његових петних костију. Посмртни остаци пронађени су на гробљу на којем су били гробови 48 људи. Гробље је датирано у 3. или 4.в. хр. ере. Жртва је у време смрти имала 25-35 година, а  скелет је показивао знаке лошег здравља зуба и артритиса. Такође је имао утањене кости ногу. То је разлог због којег археолози верују да је током дужег временског периода пре погубљена био везан за зид. Римско распеће је широко познато из древних списа, али ово је једно од само неколико археолошких открића која пружају доказе о овој врсти казне. Најпознатији налаз откривен је у Јерусалиму 1968. год. када је у гробници пронађена костурница (кутија за кости) из 1. в. хр. ере у којој се налазио скелет разапете жртве. Жртва, по имену Јехоханен, такође је имала ексер забоден у петну кост, што је указивало да је разапет. Тај артефакт је назван открићем број један у библијској археологији, а у вези са Новим заветом. 

Научници су идентификовали аргаман, краљевску љубичасту боју на три комада древне тканине откривене у SlavesHill, древном постројењу за топљење бакра у Тимни. Резултати њихове студије објављени су недавно у чланку Докази о рано краљевско пурпурно обојеном текстилу из долине Тимна у Израилу (Early evidence of royal purple dyed textile from Timna Valley (Israel)) који је објављен у часопису ПPLOS. Сува клима карактеристична за Тимну омогућила је чување тканине, која је датована коришћењем Carbon-14 методе у време око 1000-900. год. пре Хр., што је ера царeва Давида и Соломона. Текстил је тестиран у лабараторији Универзитета Бар Илан (BarIlanUniversity) уз употребу методе анализе течне хроматографије високог притиска (HighPressureLiquidChromatography) којом су идентификовани молекули 6-монобромоиндиготина и 6,6-дибромоиндиготина, јединствене за мурек-морске шкољке. Боја добијана од ових шкољки употребљавана је добијање скупоцене боје за текстил која је у древним временима коришћена за краљевске и племићке хаљине, а која је била позната и и као тирска љубичаста (https://bkcentar.rs/sr/blog/fenikija-imperija-purpurnog-naroda?fbclid=IwAR23OkhtVPssajIvoPy2WoS7pswwYuRokHj3FqZc0iTCGfIYXC8bkgb8e38). Била је изузетно цењена међу елитом и краљевским породицама. Ова љубичаста боја била је позната библијским писцима као гримиз. Спомиње се у бројним одељцима повезаним са Скинијом (Изл 26:1; 27:16) и двором (Јст 1:6). Аутори студије сугеришу да ће ово откриће бацити ново светло на моду која је постојала међу члановима  елитних и царских породица едомита и Израилаца пре 3000 година.

Археолози су у Ел-Араџу, месту које се од стране значајне групе научника сматра локацијом новозаветне Витсаиде, открили два натписа. Они верују да ти натписи указују да су пронађени остаци византијске „Цркве апостола“. Према предању, поменута византијска црква подигнута је  изнад куће св. апостола Петра и Андрије у Витсаиди. То је описао баварски епископ Вилибалд,  725. год. хр. ере. Два натписа фрагментарна, али је остало довољно да се утврди да је један посвета епископу и описује обнову цркве током времена његовог понтификата. Други помиње ђакона који је радио на изградњи комплекса. Откривено је и више мозаика и зидних композиција које су оријентисане у правцу исток-запад, што је типично за многе византијске цркве. Истраживачи су, такође, открили да је црква мистериозно затрпана након што ју је уништио земљотрес 749. год. хр ере. На њој су подигнути зидови дуж тачних обриса првобитне структуре. Последњих година, истраживачи у Ел-Арџу и Ет-Телу (који се налазе 3км  од обале Галилејског мора) тврдили су да су поменуте локације места новозаветне Витсаиде.

Пољопривредник који је обрађивао своју њиву недавно је открио стелу са именом египатског фараона Вахибре (код Грка познат као фараон Априеса, односно Hophra код Јевреја). Проналазак је одмах предао египатском Министарству туризма и старина (MinistryofTourismandAntiquities). Стела је исклесана од пешчара и има крилати сунчани диск и картушу Вахибреа на заобљеној лунети на врху. Вахибре (Hophra/Априес) је био фараон из 26. династије који је владао од око 589–570. пре Хр. Представници египатских власти задужених за старине верују да је стела подигнута током једног од његових војних похода на исток. Библија бележи да се цар Седекија побунио против вавилонског краља Навуходоносора (Јзк 17:15), који га је поставио на престо (2Цар 24:15-17) и да се обратио Египту за помоћ. Хофрина војска је кренула у помоћ Седекији, а Навуходоносорова војска се повукла из напада на Јерусалим (Јер. 37:5-8). Биће занимљиво видети да ли је недавно откривена стела Хофра повезана са овом војном акцијом. Фараон Хофра се помиње по имену у Јер 44:30. Треба напоменути да је стела откривена у Исмаилији, у Египту, само 29 миља јужно од древног града Тафанхеса, где је Јеремија одведен (Јер 43:6-7) и одакле је дао пророчанство против фараона Хофре (Јер 44:1).

Први пут после више од 60 година, фрагменти свитка пронађени су у једној пећини у региону Мртвог мора. Свитак садржи делове књиге 12 малих пророка, укључујући текст из Захарије и Наума написан углавном на грчком, док је име Бога написано је на хебрејском. Можда је то део који недостаје у свитку Малих пророка који је откривен 1952. Нови фрагменти су откривени у Пећини ужаса у Нахал Хеверу, где је претходно откривено преко 24 људска скелета. Поред фрагмената свитка, геодети су пронашли и скровиште новчића из времена побуне Бар Кохбе, мумифициране остатке детета и оно што би се могло показати као најстарија корпа на свету. До ових открића се дошло у оквиру националног пројекта потраге за древним артефакатима у региону Мртвог мора.  Др Рендал Прајс, стручњак за свитке са Мртвог мора и један од људи који стоје иза открића нове пећине свитка са Мртвог мора 2017. год. недавно је истакао да се пронађени списи називају свитцима са Мртвог мора, зато што су пронађени у пећини у региону Мртвог мора. Ипак, њих не треба мешати са оним списима са Мртвог мора за које научници верују да их је прикупила, произвела и сачувала јеврејска заједница у Кумрану… Фрагменти свитка пронађени у Нахал Хеверу су из каснијег периода... Осим историјске и верске вредности која овакви налази имају за академску заједницу, ово откриће представља подсетник благо које се крије у многим пећинама региона Мртвог мора и хитну потребу за археолозима га пронађу пре него што их заувек не узму локални пљачкаши.

 

Године 2018. археолози који су ископавали хананско насеље у Лахишу ископали су уломак грнчарије стар 3500 година. На овој украшеној здели кипарског порекла налазила су се исписана слова. У недавном чланку у часопису Antiquity, истраживач Фелекси Хофлмајер (FelexiHoflmayer) је анализирао текст и сугерисао да је то најстарији алфабет који је до сада откривен у Израелу. Према студији, Лахишки остракон датира из средине 15. в. пре Хр., на основу стратиграфије и откривен је у великој згради која је некада била део утврђења из касног бронзаног доба у Лахишу. Речи на остракону се тешко могу дешифровати јер је текст кратак, непотпун, а нејасан је и правац читања. Ипак, истраживачи поздрављају ово откриће као важан корак у попуњавању празнине у историји алфабетског писма између најранијих натписа на Синају и каснијих текстова Ханана. Неки од најранијих алфабетских натписа потичу из Серабит ел-Кадима, древног египатског рудника тиркизне боје на јужном Синају, а вероватно су их написали семитски робови из Египта још у 19. в. пре Хр. Др Даг Петровић (Dr. Doug Petrovich) са Библијског семинара (The Bible Seminary) проучавао је натписе из Серабит ел-Кхадима и верује да је језик који је писан најстаријим алфабетским писмом заправо јеврејски. Будуће проучавање Лахишког остракона ће нам помоћи да разумемо развој најранијег писма алфабета и може довести до разумевања језика иза њега.

Проширење аутопута у близини древног галилејског града Магдале (савр. Мигдал) довело је до открића древне синагоге. Ово је друга синагога која датира из периода Другог храма која је откривена у Магдали. Прва синагога откривена је 2009. год. и била је већа и украшенија од недавно откривене структуре. Новопронађена синагога има главну салу са две бочне просторије и изграђена је од вулканског базалта и кречњака. Шест стубова је држало кров. Зидови су били малтерисани, а на њима се још увек налазе трагови слика. Мала просторија на јужном крају главног ходника имала је полицу која је можда коришћена за чување свитака Торе. Структура је датирана на бази стакла,, грнчарије и новчића који су откривени у њој. Две синагоге Магдале биле су удаљене мање од 200м једна од друге: прва је била у индустријској зони, друга у стамбеној улици. Ово је први пут да су у истом граду откривене две древне синагоге из периода Другог храма. Дина Авшалом-Горни, кодиректор ископавања, цитира се како каже: Што више проучавамо овај пут, све више схватамо да су синагоге биле веома честе. Ово откриће потврђује библијски опис Исусове службе.

Остракон (уломак грнчарије са натписом) који носи име Јероваал, откривен је у Кхирбат ер-Ра'и, који се налази у близини древног града Лахиша. Јероваал (Нека се Ваал бори против њега) је надимак који је Гидеон добио након што је уништио Ваалов олтар (Суд 6:32). Остракон датира из 12-11. в. Хр. (тј. у време судија) на основу типологије и радиокарбонског датирања из органских узорака узетих из истог археолошког слоја у којем је пронађен. Име Јероваал се користи само за Гидеона у Библији, и ово је прво његово откриће у археолошком контексту. Због јединствености и реткости имена, неки научници верују да је ово референца на Гидеона. Други су позвали на опрез, напомињући да је немогуће са сигурношћу знати да ли се овај натпис односи на библијског судију без више информација (тј. имена оца, титуле или епитет). Без обзира на то, ово откриће је значајно по томе што потврђује да је име Јероваал коришћено у време које Библија описује.

 

Извор: 

https://biblearchaeologyreport.com/2021/12/28/top-ten-discoveries-in-biblical-archaeology-in-2021/