Гвоздено Доба

Соломон је саградио Мило и затворио пробој Давидовог града, свог оца. 1Цар 11:27

У 8.в. пре Хр. становници ове области почели су да граде своје зграде на врху готово 100м високог платоа, што указује на пораст нивоа мора отприлике у то време. Током истраживања на југоисточној падини тог брда 2019. год., археолози са Универзитета у Гетингену пронашли су за шта су веровали да је откривен угао зида из гробнице из 5.в. пре Хр., што би имало смисла с обзиром на оно што се знало о променама у грађевинској пракси које су се одвијале почев од три века раније. Када су, међутим, почели да истражују овај аномални зид, немачки истраживачи су схватили да су погрешно идентификовали оно што је пронађено.

Ако се потврди датум из касног бронзаног доба, ова мала, 2х 2см пресавијена оловна „плоча проклетства“ може бити једно од највећих археолошких открића до сада. То би била прва потврђена употреба Божјег имена у земљи Израила и потврдила би да су Јевреји познавали писменост вековима раније него што се до сада претпостављало показујући да су Израилци били писмени када су ушли у Свету земљу, и да су, стога, могли да напишу Библија као буду релевантни документ за неке од описаних догађаја.

Археолошка открића у области библијске археологије која су обележила јануар ове године долазе нам из времена позног бронзаног и раног гвозденог доба. Међу њима су открића везана за два египатска фараона, Навинов олтар на гори Евал и царско имање у Јерусалиму из 7. в. пре Хр.

Идеја чистог и нечистог је универзална. Ми правимо разлику између чистог и нечистог на древном нивоу, када се питамо да ли је потребно да оперемо руке? Да ли да однесем овај капут на хемијско чишћење? Треба ли да оперем овај спанаћ? У религијском и обредном контексту, међутим, нису само предмети они који могу постати чисти или нечисти. Људски поступци, такође, могу се сматрати чистим нечистим у обредном контексту.

Геолошко истраживање које је Џек спровео доказало је почетну хипотезу: на подручју у близини et-Tell пронађена су језера глине која је садржала љускарске микроорганизме. У давнини, Витсаида је заиста била одмах до воде. Даљим истраживањем потврђено је да је осим глине присутан у терасасто рапоређен шљунак. Истраживања Carbon 14 помогла су да се ови налази датирају у време између 68. и 375.год. хр. ере. Потврђено је, дакле, постојање балзатних стена, шљунка, земље и предмета који су употребљавани у равници око et-Tell локације, а који су коришћени и за усецање Витсаиде у саму обалу језера.