Бронзано Доба

Мегидо је познат по изведеници Армагедон (Гора Мегидо), апокалиптичком топониму последње битке у историји света. Историјски, Мегидо је древни град, чији остаци чине Тел (археолошку хумку) у северном Израелу у близини кибуца Мегидо. Током Бронзаног доба ханански град-држава, насељен семитском популацијом у региону Јужног Леванта био је значајан трговински центар на путу ка Кармелу у долини Језраел. Током ових периода, град је достигао свој врхунац величине, становништва и богатства, уз улагања у монументалну архитектуру укључујући палате, храмове, утврђења и капије. Данас захваљујући новом проналаску знамо да је Мегидо био моћан, насељен ханански град довољно напредан да се у њему изводе ризичне операције мозга.

Званичници кажу да би ово откриће у Кумрану могло бити прва комплетна посуда из бронзаног доба пронађена у региону. Према Израилској управи за антиквитете (Israel Antiquities Authority, IAA) Роби Браун (Robbie Brown) је био са пријатељем на пропутовању по Израелу. Одлучили су да се попну до пећине у близини Мртвог мора, на око 100м изнад околног терена. Пећина 53 била је позната Брауну који је учествовао у археолошком ископавању локалитета 2017. год. када су пронађене семенке маслине и комад празног свитка. Пећина је истраживана и три деценије раније што је откриће из 2017. учинило неочекиванијим, али Брауна и његовог пријатеља су чекала нова изненађења. Стигавши до пећине открили су нетакнути ћуп-бокал, вредан комад грначарије. Фотографисали су га и одмах контактирали др Јувала Баруха (Dr. Yuval Baruch) из IAA. Када су на место проналаска стиглидр Барух и Амир Ганор (Amir Ganor), директор јединице за спречавање пљачки IAA, нису могли да верују својим очима: Невероватно је, рекао је Ганор истакавши: пре само две године, наши археолози су истраживали пећину у оквиру истраживања пећина Јудејске пустиње, које се спроводи континуирано последњих пет година и има за циљ да документује и лоцира све древне налазе у пустињским пећинама.

Ако се потврди датум из касног бронзаног доба, ова мала, 2х 2см пресавијена оловна „плоча проклетства“ може бити једно од највећих археолошких открића до сада. То би била прва потврђена употреба Божјег имена у земљи Израила и потврдила би да су Јевреји познавали писменост вековима раније него што се до сада претпостављало показујући да су Израилци били писмени када су ушли у Свету земљу, и да су, стога, могли да напишу Библија као буду релевантни документ за неке од описаних догађаја.

Усамљена и мало позната тврђава на врху брда у северној Галилеји нуди археолозима јединствену прилику да се загледају у порекло древног Израила. Први пут ископана средином 1970-их, тврђава се налази на планини Адир, региону који је историјски био ретко насељен и представљао изазов за државе и царства. Ипак, током раног гвозденог доба (12-9. в. пре Хр.), Адир је био локација главне тврђаве која је повезивана са Феничанима, уједињеном јудео-израилском монархијом Давида и Соломона, али и израилском династијом Амриида. Међутим, студија објављена у ArchaeologicalandAnthropologicalScience сугерише да је ова тврђава заправо била база малог поглаварства чије упознавање омогућује јединствени увид у порекло древног Израила.

У средњем веку, Викинзи су се појавили као ужасавајућа поморска сила која је пустошила вековима цивилизоване области Европе уз застрашујућу суровост која и данас фасцинира широку публику и надахњује бројна писана и филмска остварења. Да ли би древне цивилизације Египта, Асирије и Хетитског краљевства на сличан начин представљале нападе мистериозних народа са мора да су имали техничких могућности? Ко си били ови тајанствени, застрашујући, нападачи древног света? Да ли су тајанствени народи са мора били јахачи апокалипсе древног света или жртвено јагње које је послужило да страном инвазијом оправда крах цивилизација које су се већ урушавале саме од себе?