ОТКРИВЕН ШАНАЦ ИЗ ГВОЗДЕНОГ ДОБА У ЈЕРУСАЛИМУ

Јерусалим никада није у целости систематски ископаван. Неки делови града опсежно су ископани, док други (нпр. Храмовна гора) нису била доступни за археологију. Остале области, као што су источне падине Централне долине, тек су недавно истражене. Ово је ограничило тачност било каквих свеобухватних реконструкција града из бронзаног и гвозденог доба.

Северна ивица југоисточног гребена, древног језгра Јерусалима, је једно подручје где је обављено мало ископавања, пошто је почетком 20. в. био покривен новијом градњом. Један део у оквиру овог подручја који се тренутно ископава је паркиралиште Гивати где су пронађени докази о јарку и мистериозне велике мреже канала усечених у стену. Град , стога, крије многе тајне, али истраживачи су можда коначно ископали до дна једне нерешене мистерије откривањем великог вештачког јарка близу врха Офел Хил. Импресиван одбрамбени систем, са дубоким, широким ровом уклесаним у стене, поделио је Јерусалим на две различите зоне и вековима штитио његове владаре.

Ископавања у Давидовом граду открила су фасцинантну особину урбаног пејзажа Јерусалима из гвозденог доба — масивни ров исклесан у стенама. Одвајајући северни и јужни гребен древног Јерусалима, шанац је драстично изменио природни терен, али је његова тачна намена још увек непозната. Заиста, док постојање опкопа одговара на нека питања, оно поставља друга.

Јарак је широк скоро 30,5м, дубок је најмање 6,1м и вероватно пролази целом ширином гребена Давидовог града. Урезан у природну подлогу брда, јарак би захтевао ископавање скоро 14158.42m³ камена, што га чини заиста монументалним достигнућем. У употреби до краја IIA гвозденог доба (око 1000–900 пре Хр.), јарак је одвајао подручје Брда храма и Офела на северу од Давидовог града на југу. Слични опкопи су раније идентификовани на северним локацијама као што су Хазор и Самарија и стога се сматрало да су карактеристични за изградњу Омрида у Северном царству. Међутим, са открићем Јерусалимског шанца, чини се да су такви опкопи били редовна карактеристика урбаног планирања и у северном и у јужном царству.

Јарак је представљао природну одбрану од непријатеља који нападају Јерусалим са севера. Значајно је да је јужна страна опкопа исечена под вертикалним углом, док је њена северна претворена у низ камених тераса. Таква одбрамбена структура би била веома важна, пошто се јужни гребен (Давидов град) налази на нешто нижој надморској висини од подручја Брда храма и Офела на северу. Остало је, међутим, нејасно где се тачно налазио древни Јерусалим и, као такав, да ли је шанац имао одбрамбену функцију или је служио некој другој намени.

Пошто је Јерусалим био насељен миленијумима, са само ограниченим археолошким радовима који су спроведени у кључним областима, много тога о граду из гвозденог доба остаје мистерија, посебно његова величина и локација. Док библијска традиција сматра да је Соломон био први који је извршио велику градњу на северном брду (2Сам 24:18–25), неки археолози сугеришу да је већи део града из ранијег бронзаног доба изграђен на северном брду које се може бранити у области Офела и Брда храма.

Такође је нејасно када је јарак први пут ископан. На основу других налаза, укључујући јединствени сет канала уклесаних у северну шкарпу опкопа, археолози верују да је јарак морао бити у употреби најмање до краја гвозденог доба IIA (9.в. пре Хр.). Међутим, истрошене стране опкопа оставиле су мало трагова о његовим најранијим фазама. Заиста, према археолозима, не може се искључити датум изградње средњег бронзаног доба (око 2000–1550. пре Хр.). Занимљиво је да би овај датум одговарао претпостављеном датуму масивног торња изграђеног око древног извора Гихон, структура за коју неки сугеришу да је библијски Мило.

Не зна се када је ров првобитно исечен, али докази сугеришу да је коришћен током векова када је Јерусалим био престоница Јудеје, пре скоро 3.000 година, почевши од цара Јосије, објаснио је проф. Јувал Гадот (Professor Yuval Gadot ) из Одељења за археологију Универзитета у  Тел Авиву (Tel Aviv University’s Department of Archaeology). Јифтах Шалев (Yiftah Shalev) из IAA, који је водио ископавање додаје да је тих година ров  одвајао јужни стамбени део града од владајућег Акропоља на северу; горњи град где су се налазили палата и храм.

Стварање опкопа била је велика, монументална операција, осмишљена да промени и модификује природну топографију како би демонстрирала моћ владара Јерусалима онима који су ушли на његове капије, саопштила је IAA.

Без тачног датума изградње опкопа или јасне слике локације или величине старог Јерусалима током бронзаног и гвозденог доба, немогуће је рећи којој је намени првобитно служио шанац. Њена стрма јужна стрмина и стратешки положај указују на то да је у почетку можда имао одбрамбену функцију, али археолози су и даље опрезни у извлачењу коначнијих закључака без додатних доказа. Чини се очигледнијим, међутим, да је до 9.в. пре Хр. ров постао физичка баријера која је функционисала да одваја јерусалимски акропољ од његовог доњег града. Чини се да је ова баријера остала на месту до касног 2.в. пре Хр., када је коначно попуњена и прекривена како би се омогућила нова градња.

Јерусалимско северно утврђење је до сада измицало археолозима јер нису могли да уђу у траг његовом пуном путу. Недавна ископавања паркинга Гивати, поред зидина Старог града и дела Националног парка Јерусалимске зидине, открила су јарак који је делио Давидов град на пола.

Како су први резултати открића објављени крајем прошле године, археолози су били збуњени необичним сечењем стена, али како је ископавање напредовало и направљене везе са претходним ископавањима, постало је очигледно да је ово северна одбрамбена линија доњег града, једно од монументалних утврђења које је штитило цареве Јерусалима, саопштила је IAA.

„У свим нашим (досадашњим) реконструкцијама како је Јерусалим тада изгледао, имамо само непрекидан урбани пејзаж од брда храма до дна Давидовог града, али ово откриће потпуно мења ту слику“, рекао је Јифтах Шалев.  Ариел Давид (Ariel David) додаје: Сада постоји јасна подела између горњег града — светог, краљевског и административног града — и доњег града.

Гадот мисли да је јарак можда служио неколико функција истовремено. То је могао бити и секундарни одбрамбени механизам и унутрашња баријера која је оградила света места и елитно становништво. Његова улога је била да обезбеди елите, да их изолује од остатка града, али и да симболично означи да је ово света област: Храм, палата су били изоловани од остатка града, каже Гадот.

 

Након драматичног открића, поново смо испитали извештаје о прошлим ископавањима које је написала британска археолошкиња Кетлин Кењон, која је вршила ископавања у Давидовом граду 1960-их, у области која се налази нешто источно од данашњег паркинга Гивати и постало нам је јасно да је Кењон приметила да се природна стена спушта ка северу, на месту где је требало да се уздигне. Мислила је да је то природна долина, али се сада испоставило да је открила наставак шанца, исклесан на западу, објаснила је Гадот додавши: Веза два непокривена дела ствара дубок и широк јарак који се протеже преко најмање 70м, од запада ка истоку.Иако је раније ископавање приметило присуство депресије није дошло до темељне стене, па стога нису приметили да је пад вештачки.

Ово је драматично откриће које отвара обновљену дискусију о терминима из библијске литературе који се односе на топографију Јерусалима, као што су Офел и Мило, рекла је Гадот. Библија алудира на ове напоре изградње у 1Цар 11:27, где се помиње дело цара Соломона.

Мило се помиње у 2Сам 5:7-9 који бележи да је Давид након што је освојио јевусејску тврђаву Сион, преименовао то подручје у Давидов град и утврдио га од Мила према унутра. Етимологија јеврејске речи мило може бити изведена од глагола мл’ тј. напунити. Степенаста камена конструкција је изграђена од пуне камења и земље и може бити Мило који се помиње у Књизи о Самуилу.

Јерусалим није једини град који има у стенама исклесан јарак за утврђење. Други су познати са неколико централних локалитета гвозденог доба IIА, као што су Самарија, Језреел и Хазор западно од реке Јордан, као и Кирбет Атарус, источно од Јордана. На свим овим локацијама ископани су опкопи како би се додатно ојачао одбрамбени систем градова. Једини пример унутрашње баријере попут јерусалимске је јарак у Хазору.

Ископавања у Давидовом граду никада не престају да задивљују, рекао је директор IAA Ели Ескусидо (IAA director Eli Escusido) додајући: Поново се откривају моменти који бацају ново и живо светло на библијску књижевност. Када стојите на дну ове џиновске ископине, окружени огромним тесаним зидовима, немогуће је не бити испуњен чуђењем и поштовањем према тим древним људима који су пре око 3.800 година буквално померали планине и брда

Стварање опкопа је био монументални инжењерски подвиг, мењајући природни пејзаж како би се приказала моћ библијских вођа Јерусалима. Прецизност и ресурси потребни за такав пројекат наглашавају снагу града и техничке способности његових инжењера у то време.

Налази о Јерусалимском опкопу објављени су у стручном часопису ТЕЛ АВИВ (journal TEL AVIV), који објављује чланке о актуелним археолошким истраживањима на Леванту и критичке студије везане за историју и културу блискоисточних цивилизација. Ово откриће је представљено јавности на предстојећој Јерусалимској конференцији почетком августа.Ова значајна ископавања су спровели Израелска управа за старине (Israel Antiquities Authority, IAA) и  и Универзитет у Тел Авиву (Tel Aviv University). Пројекат подржава Фондација Давидовог града.

 

Извори: