Открића повезана са мајем 2025. године омогућују нам јединствену шетњу кроз време током два миленијеума и простор, будући да повезују дешавања на широком подручју басена Средоземља, од древне Месопотамије, кишитског краљевства )или макар Саргоновом Акадског царства) до Крита, Миноја, па преко народа са мора, до обала северног Израила и, коначно, Јерусалима у последњим вековима прехришћанске ере.
Скоро до краја октобра чинило се да ће у археолошким открићима у области библијског света доминирати Ирак, односно открића из масивних барељефа који су откривени на две различите локације. Ипак, на самом крајуна прво место су освојили резултати истраживања у области архео-магнетизма чија је могућност прецизног датирања показана управо на више локације древне Јудеје и Израила.
Археолози у Ираку открили су групу древних представа исклесаних на стенама пре 2.700. год. и то док су радили на обнови Макши капије у древној Ниниви, величанственој престоници Асирског царства (данас Мосул, Ирак) која је 2017. год. уништена од екстремиста Исламске државе који су је разарали уз употребу багера као древну иконичну представу и остатак предисламског света који су препознали као део идолатрије. Према званичницима Ирачког државног одбора за антиквитете и наслеђе (Iraqi State Board of Antiquities and Heritage), осам мермерних барељефа потичу из времена цара Сенахериба (вл. 705-681. пре Хр). Чини се да су градитељи капије део масивних рељефа уградили у капију испод нивоа земље, а да је у неком тренутку изгубљен и део који је био изнад. Сенахериб je по ступању на власт најпре учинио напор да разбије моћну групу принчева који су били у савезу против њега. Међу њима је био и Језекија, који је ушао у савез са Египтом против Асирије. Сходно томе, повео је веома моћну војску од најмање 200.000 људи у Јудеју, и опустошио је земљу са свих страна, заузевши и уништивши многе градове (2Цар 18:13-16 ; Ис 24:29 и 2Дн 32:1-8). Овај поход описао jeу својим аналима.
Заоставштина цара Асурбанипала је веома значајна за библијске студије. Као владар прве прраве древнооријенталне империје у тренутку њене највеће експанзије, овај цар је свакако у библијском наративу представљен као немилосрдни освајача и непријатељ Јудеје. Јудејски писци су били сведоци очајничких покушаја јудејских владара да оствареи сачувају државну и религијску самосталност пред државном-војном машинеријом која је гутала део по део света који су познавали. Били су сведоци и да је вазални однос према Асирији, често био повезан са идолатријском апостасијом. Ипак, непосредна заоставшина цара Асурбанипала и његове палате представља драгоценост јер његови царски анали, баррељефи његове палате и други изворе потврђују истинитост, па и историјску веродостојсност библијских наратива. Такође, богати књижевно-митолошки материјал пронађен у његовој библиотеци омогућио је поређење библијског и ванбиблијског материја чиме је снажно дорпинела не само прочавању упоредне религије већ и контексуализовању библијских приповести.
