Камен прага висок 2м из 9-8. в. пре Хр. ископали археолози у древном ирачком граду Нимруд. Ово је прво велико ископавање локалитету након што га је уништила Исламска држава (ИД) 2016. год. Тим археолога Универзитета Пенсилваније (University of Pennsylvania) предводи Мајкл Данти (Michael Danti) и они су са ископавањима почели у октобру ове године. Семирамида је у новије време, оправдано или не, препозната као архетип вавилонске блуднице описане у новозаветној Апокалипси. Историјски, била је током 9-8. в. пре Хр. регент свог сина, да би је (не зна се како) измештени миленијума унатраг и повезали са Нимрудом (Невродом) легендарним, оснивачим месопотамијских царстава (Вавилоније и Асирије) успостављених на подручју раније сумерске цивилизације и њених градских центара Ореха (Урук), Акада (Архад), Асура, Ниниве, Равота и Халаха (Пост 10:8-11). Библијски писац, међутим, говори о Невроду, али ништа не говори о његовој мајци, супрузи, сестри или било којем женском лику из његовог окружења. Занимљиво је, такође, да библијски писац наведене градове чије је оснивање и постојање каткад удаљено миленијумима смешта у исто време и повезује са Невродом/Нимрудом као оснивачем који је означен као први велможа/силник постпотопне Месопотамије. Ово нас наводи на закључак да писање библијског писца није историјско (у смислу фактографије) већ богословско тј. да он сажима миленијуме историје повезујући их са идејним оснивачем Невродом/Нимродом, што је можда име за једну другу, историјски познату, личност - Саргона Великог, оснивача првог месопотамског царства Акада, оног ко је први под своју власт ставио не само сумерске градове-државе, већ и шири регион унификује у политичком и верском смислу. Можда је историјска Самму-рамат баш због ових детаља преображена у легендарну Семирамиду. Међутим, на питања као што су: ко је она заиста била, вешт дипломата или жена обележена трагичном љубавном причом, да ли је владала чврстом руком или заводљивим телом? можда никада нећемо имати конкретан одговор. Нова истраживања у палати Нимруда, можда ће дати неке одговоре или макар смернице, али и без њих можемо да кажемо је да је учинила нешто изузетно – у критичном тренутку је преузела полуге власти, стабилизовала је империју и оставила је у наслеђе свом сину. То је било толико неуобичајено и упечатљиво да је остало у памћењу не само једног народа. Чак и након њене смрти, предање о њој је наставило да живи и да се развија у сваком новом покољењу.
Скоро до краја октобра чинило се да ће у археолошким открићима у области библијског света доминирати Ирак, односно открића из масивних барељефа који су откривени на две различите локације. Ипак, на самом крајуна прво место су освојили резултати истраживања у области архео-магнетизма чија је могућност прецизног датирања показана управо на више локације древне Јудеје и Израила.
Археолози у Ираку открили су групу древних представа исклесаних на стенама пре 2.700. год. и то док су радили на обнови Макши капије у древној Ниниви, величанственој престоници Асирског царства (данас Мосул, Ирак) која је 2017. год. уништена од екстремиста Исламске државе који су је разарали уз употребу багера као древну иконичну представу и остатак предисламског света који су препознали као део идолатрије. Према званичницима Ирачког државног одбора за антиквитете и наслеђе (Iraqi State Board of Antiquities and Heritage), осам мермерних барељефа потичу из времена цара Сенахериба (вл. 705-681. пре Хр). Чини се да су градитељи капије део масивних рељефа уградили у капију испод нивоа земље, а да је у неком тренутку изгубљен и део који је био изнад. Сенахериб je по ступању на власт најпре учинио напор да разбије моћну групу принчева који су били у савезу против њега. Међу њима је био и Језекија, који је ушао у савез са Египтом против Асирије. Сходно томе, повео је веома моћну војску од најмање 200.000 људи у Јудеју, и опустошио је земљу са свих страна, заузевши и уништивши многе градове (2Цар 18:13-16 ; Ис 24:29 и 2Дн 32:1-8). Овај поход описао jeу својим аналима.
