Давно изгубљено светиште откривено је у близини древног кипарског град-краљевства Тамасоса, данас близу села Пера Оринис у долини Франгиса. Локација је првобитно ископана 1885. год. од немачког археолога Макса Онефалш-Рихтера (Max Ohnefalsch-Richter). Он је своје открићеједним од најспектакуларнијих налаза свог времена, али како није привукао пажњу налазиште је затрпао, аископавање до 2021. год.није настављено. Онефалш-Рихтер је открио стотине заветних статуа, неке колосалне величине, и потпуно је ископавао зидове и основе статуа светишта. Међутим, касније је локалитет затрпан и изгубљен за историју. То се променило 2021. године, када су археолози са Универзитета у Франкфурту (Universities of Frankfurt) и Килу/Вирцбургу (Universities of Kiel/Würzburg) почели да ископавају заборављено светиште. Матијас Реке (Matthias Recke) из Франкфурта и Филип Кобуш (Philipp Kobusch) из Кил/Вирцбурга предводили су тим који је прошле године успео да лоцира место првог ископавања.

Опсежна истраживања, настављена 2024. год. открила су велике делове свелишта са структурним темељима, двориштем за посвету и преко 100 постоља статуа - већина њих колосалних. Према мишљењу научника ово светиште је било једно од најбогатијих сеоских светишта у региону. Према саопштењу за штампу Одељења за старине Републике Кипар (Republic of Cyprus Department of Antiquities), међу налазима нису биле само постоља већ и запањујућа количина фрагмената статуа.Утврђено је да затрпавање из 19. в. садржи не само постоља заветних статуа већ и многе фрагменте статуа. Изгледа да 1885. год., у журби да се пронађу импресивна открића, она нису идентификована као артефакти,речено је у значичном саопштењу.

Ови откривени фрагменти вероватно ће помоћи у рестаурацији неколико статуа које се сада чувају у Кипарском музеју (Cyprus Museum) и Краљевском музеју Онтарија у Торонту (Royal Ontario Museum in Toronto), пружајући научницима прилику да поново саставе фигуре које су непотпуне више од једног века. Једно од најновијих открића су делови кречњачких статуа са стопалима гигантске величине величине. То сведочи о постојању масивних мушких статуа из архајског периода (7–6. в. пре Хр.). Једине колосалне представе познате у Франгиси до тада биле су у теракоти, нпр. чувени Колос из Тамасоса.

Поред статуа, археолози су пронашли богат избор заветних прилога. Међу њима су египатске амајлије направљене од фајанса – глазираног керамичког материјала који се користио у старом Египту у светим ритуалима – и мермерне стаклене перле. Њихово присуство указује на сложене међукултурне размене и истиче шири верски значај светишта.

Два постоља статуа имају натписе који доприносе историјској временској линији светишта. Један садржи локално кипарско-силабско писмо, а други грчко писмо које се односи на Птолемеје - јелинистичку династију која је владала Египтом и Кипром. Ови натписи показују да је светиште и даље било у употреби дуго након архајског периода. У ствари место богослужења је чак прошло кроз експлицитну фазу ширења током овог времена, што се може видети у архитектури,наводи се у званичном саопштењу кипарских археолога. Током ширења, перистилско двориште – вероватно коришћено за банкете – изграђено је поред просторије за заветне жртве, истичући како се локација развијала да служи и као верски и као друштвени центар.

Такође постоје докази о значајном архитектонском развоју током ове касније фазе. Пространо перистилно (колонадирано) двориште изграђено је поред заветног простора, вероватно за ритуалне гозбе. Откриће помаже да се светиште постави у контекст не само као верски комплекс већ и као место друштвеног и церемонијалног окупљања. Поновно откриће истраживачима нуди изузетну прилику да документују и проуче архитектонске елементе који су били слабо документовани у ранијем ископавању. Модерне технике и академски фокусом даће поновном ископавању Аполоновог светишта нови значај и постоји потенцијал да ће нова открића редефинисати кључно поглавље у историји кипарске археологије повезујући древни ритуални живот, монументалну скулптуру и међународну културну размену унутар светог простора скривеног скоро 140 година.

 

Прелиминарна евалуација налаза показала је да је подручје било у употреби од гвозденог доба и да је коришћено током архаичног, класичног и јелинизма, наводи се у саопштењу Универзитета у Франкфурту (University of Frankfurt). Ископавања показују да је подручје било насељено од халколитског доба.Тамасос ​​(на грчком: Ταμασσός) био је једно од десет древних краљевстава Кипра, смештено у централном, унутрашњем делу острва, око 2 км југозападно од Никозије. Основано је вероватно у периоду 10–8. пре Хр. Најстарије поуздано помињање овог краљевства је у асирским натписима из 7. в. пре Хр., где је описано као град-држава под управом Неоасирског царства. Током јелинистичког периода, град је дошао под грчки и феничански утицај. Краљ Пасикипрос га је продао Феничанима из Китиона, а касније га је Александар Велики доделио краљу Пнитагори из Саламине. Током овог периода, подигнуте су нове јавне зграде, укључујући храм посвећен Афродити. Данас, испод модерног села Политико и близу манастира Св. Хераклидиос, налази се древно срце града, иако су опсежна ископавања отежана због преклапања са садашњим насељем.

 

Аполон, грчки бог стреличарства и Зевсов син, био је истакнуто божанство у старогрчкој и римској митологији. Аполон је у грчкој митологији бог светлости, сунца, уметности, пророчанства, лечења и музике. Сматран је идеалом младости и складности, заштитником песника и свирача лире. Најважније светилиште његовог култа било је у Делфима, где је деловала позната Делфска пророчица (Питија) чија су пророчанства имала велики утицај на грчки свет. Аполон је уживао посебно поштовање као бог хармоније и реда, а његов култ се проширио широм Медитерана, од Мале Азије до Италије. У исто време карактерисале су га осветољубивост и суровост – умео је да строго казни оне који га увреде или надмаше; наглост и понос – често је реаговао импулсивно и поносито, што је доводило до трагичних исхода. Бојни митови приказују га као упорног и понекад насртљивог удварача (Дафна, Касандра), што повремено доводи до патње и за њега и за друге.

Постоје митови у којима Аполон заиста шаље смрт као казну, често стрелама – јер је као бог стрелаштва могао да шаље и смртоносне болести. Управо ови мотиви су понекад коришћени у хришћанској полемици да се он представи као уништитељ, односно библијски анђео уништења, Авадон.