Саудијска Арабија

Први месец ове године довео је дозначајних орђткрића на подручју библијског Оријента Прво од њих је откриће остака тврђаве из бронзаног доба у Саудијској пустињи, односно једној од тамошњих оаза. Поред тога у Јерусалиму су откривени фрагменти ретке сребрене кованице из персијског периода који помажу разумевању увођења новог вида трговине у региону и, коначно, нове методе датирања омогућиле су прецизније датирање знамените Иштар-капије древног Вавилона.

Пустињски змајеви били су заправо дуги камени зидови који су се каткад миљама протезали вођени тачкама или ограђеним просторима са рупама ка којима је усмераванa ловина. Технике лова древних заједница биле су честа тема проучавања, али не и специфичан лов који је подразумевао технике хватања већег броја животиња у замке. Недавна истраживања теже да премосте овај јаз усредсређујући се на спектакуларне примере типова замки које се проучавају мултидисциплинарно, односно археолошки, антрополошки, биоархеолошки и геоархеолошки, геоматикчи и статистички, и геохронолошки.

Током претходног месеца бројна археолошка открића или студије о ранијим открићима су привукле пажњу шире јавности. Нека од њих су била повезана са Египтом, нека самим Изеаелом и једно од таквих, бакарна удица из Ашкелона, је нашла место међу најзначајнијима. Ипак, у односу на оов откриће дајемо предност реконструкцији потенцијалне звездане навигације критско-минојских морепловаца и откићу неолитских светиштана подручју Арабије.

Да ли можете да замислите Саудијску Арабију као област бујних ливада ливада на којима пастири напасају стада коза и говеда док посматрају ловце који крећу у организованим групама како би ловили газеле сусрећући се успут са крдима слонова или нислским коњима који користе оближња језера као своје станиште? Иако је ово тешко замислити, научници су утврдили да је регион заиста личио на такву област, премда и тада склону честим сушама које су постојале све дуготрајније. Управо те климатске промене, према схватањима научника биле су разлог због којег су настале, пре око шест-седам хиљада година монументалне неолитске грађевине чији су остаци привукли пажњу научника 70-тих година прошлог века. Истраживачи су их уочили, али је тек 2017. год. документовано њихово откриће научним радом. Пун обим ових структура на Арапском полуострву откривен је истраживањима из ваздуха, а од 2019. год.започето је са непосредним ископавањима која су открила да су неколико хиљада година пре него што су се пирамиде подигле над древним Египтом, људи који су живели на Арапском полуострву направили другачију врсту чуда и да је то чудо имало своје религијско исходиште.

Истраживање је дало неколико открића, од којих су најзначајнији остаци каменог храма и делови олтара, где су мештани Ал-Фау практиковали своје ритуале и церемоније. Храм исклесан у камену се налази на ивици планине Тувајк, познате као Кхасхем Кариах, источно од Ал-Фав. откривени су остаци 8.000 година старих неолитских људских насеља заједно са 2.807 гробова различитих периода разасутих по целом локалитету, који су документовани и класификовани у шест група. Неколико верских натписа је пронађено широм терена, обогаћујући наше разумевање верског система веровања заједнице која је насељавала ово место. У новије време Саудијска Арабија је подарила више значајних археолошких открића. На себе је скренула пажњу оних који се баве библијском археологијом и то не само зато што неки њене планинске масиве препознају као потенцијални библијски Синај, место склапања савеза Бога и Израила, већ и због открића натписа повезаних са именом цара Набонида, последњег владара неовавилонског цараства чије се име доводи у везу са драматичним догађајима описинаим и у Светом писму. Набонид је управо у овдашњим оазама провео читаву деценију по напуштању Вавилона, престонице којом управљао његов регент Валтасар. Научници се надају да дешифровање ових текстова, као и проналазак нових могу да проуже нова сазнања о друштвеним, културолошким и религијским струјањима која су обележила последње године вавилонског расејања и која су на различите начине могла да утичу на библијске писе. Није занемарљиво ни једно од новијих археолошких открића, натписа који сведочи да је на овом подручју хришћанство постало доступно током апостолске или ране пост-апостолске епохе.

Где се налази планина Синај? У вези са овом темом 2013.год. организована је научна дискусија Израелу. У средишту дебате нашле су се две локације. Прва је Хар Карком, планински гребрен смештен у пустињи Негев, који је археолог Емануил Анати поистоветио са библијским Синајем. Друга је област планинског масива у садашњој Саудијској Арабији. где се Мојсеј склонио када је побегао из Египта. Године 2014. објављен је чланак; Где је планина Синај: Хар Карком или Негевска пустиња? Чланак је потписао Hershel Shanks који је испитивао карактеристике предложених локација.