Вода

Током претходног месеца бројна археолошка открића или студије о ранијим открићима су привукле пажњу шире јавности. Нека од њих су била повезана са Египтом, нека самим Изеаелом и једно од таквих, бакарна удица из Ашкелона, је нашла место међу најзначајнијима. Ипак, у односу на оов откриће дајемо предност реконструкцији потенцијалне звездане навигације критско-минојских морепловаца и откићу неолитских светиштана подручју Арабије.

Да ли можете да замислите Саудијску Арабију као област бујних ливада ливада на којима пастири напасају стада коза и говеда док посматрају ловце који крећу у организованим групама како би ловили газеле сусрећући се успут са крдима слонова или нислским коњима који користе оближња језера као своје станиште? Иако је ово тешко замислити, научници су утврдили да је регион заиста личио на такву област, премда и тада склону честим сушама које су постојале све дуготрајније. Управо те климатске промене, према схватањима научника биле су разлог због којег су настале, пре око шест-седам хиљада година монументалне неолитске грађевине чији су остаци привукли пажњу научника 70-тих година прошлог века. Истраживачи су их уочили, али је тек 2017. год. документовано њихово откриће научним радом. Пун обим ових структура на Арапском полуострву откривен је истраживањима из ваздуха, а од 2019. год.започето је са непосредним ископавањима која су открила да су неколико хиљада година пре него што су се пирамиде подигле над древним Египтом, људи који су живели на Арапском полуострву направили другачију врсту чуда и да је то чудо имало своје религијско исходиште.

Основне теме ове целине су знамења (чудесна дела која Христос чини) која пробуђују веру у Њега, али веру која је тек први степен, зачетак оне вере ка којој треба да се стреми. Управo ту веру исповеда Никодим који, ако се сагледа у овом контексту, није представник само једне струје унутар фарисејског покрета, већ je представник, архетип човека који показује елементарну веру коју представља као врхунско знање покушавајући да суштинска питања заобиђе започињући богословску расправу.

...не треба занемарити то да је Христос, пре него је учинио само знамење, издао заповест напуните судове водом (Јн 2:7а), ове речи, као и белешка еванђелисте напунише их до врха (2:7б) сугеришу да не само да је вода јудејског прања била незадовољавајућег квалитета (тј. није била вино), него је и као такве није било довољно. Посредно, Јован указује да јудејство не само да је недостано, већ је и истрошено, те је потребно да буде обновљено и уздигнуто на нови, виши, ниво. Приповест о свадби у Кани сагледана из ове перспективе, постаје заправо први наговештај изобиља месијанске трпезе свадбе јагњетове, ка којој ходимо преко евахристијске трпезе у садашњем тренутку. Она је прво знамење последњег, коначног и вечног славља у Царству небеском.

Интересантно је запажање поменутог аутора а није Павле једини писац 1.в.хр. ере који се позива на давање воде из стене током израислког путовања кроз пустињу. Извор који се обично означава као Pseudo-Philo’s Biblical Antiquities садржи сличне мисли „а што се тиче његовог сопственог народа, Он их је водио у пустињи, четрдесет година он сам им је давао хлеб са неба, он је навео препелицена њих и следио их је водом (10:7).