Стварање

Сумерска религија је била политеистичка, а Сумери су обожавали велики бројбожанстава. Ова божанства су била антропоморфна бића и требало је да представљају природне силе света. Нека од ових божанстава су имала своје пандане у религији других месопотамских народа. Процењује се да се божанства у сумерском пантеону броје стотинама или чак хиљадама. Ипак, неки богови и богиње су значајније заступљени у религији Сумера, па се стога могу сматрати главним божанствима сумерског пантеона.

Посланица Јеврејима сведочи о томе да је вера утемељена на искуству које се стиче учешћем у историји спасења. Вера је за писца Посланице, истовремено, неизоставно повезана са есхатолошком надом хришћанског живота ка чијем је остварењу усмерена историја спасења. Мост између тог историјског искуства, са једне, и есхатолошке наде са друге стране, препознаје се у богослужбеном животу Цркве. Писац ове Химне став потврђује низом старозаветних примера. Пре изношења тих примера, аутор ипак, усмерава своју пажњу на почетну и темељу истину хришћанске вере – на божански акт стварања.

Основне теме ове целине су знамења (чудесна дела која Христос чини) која пробуђују веру у Њега, али веру која је тек први степен, зачетак оне вере ка којој треба да се стреми. Управo ту веру исповеда Никодим који, ако се сагледа у овом контексту, није представник само једне струје унутар фарисејског покрета, већ je представник, архетип човека који показује елементарну веру коју представља као врхунско знање покушавајући да суштинска питања заобиђе започињући богословску расправу.

Joван Благојевић

Сарадници Библијског културног центра су 15.септ. имали прилику да у организацији Дома Омладине Београда посете Пакрац и да у сарадњи са епархијом пакрачко-славонском органиозују пригодни програм. Ово је била прилика да се упознамо и са значајем пакрачке библиотеке, јединствог културног-историјског споменика неизмерног значаја. Нарочито је задовољство, што су прва два издања Библијског културног центра од овог дана део ове значајне институције.