Вино

Свет Библије није само географски и историјско-културолошки простор на којем су се одигравали библијски догађаји, нити на којем су живели и деловали писци који су те догађаје описали. У ширем смислу, свет Библије представља и онај свет који је Библија посредно или непосредно обликовала. Уколико се посматра из такве перспективе значајан момент представљају и артефакти који настају непосредно или пар векова након окончања периода библијске историје, али који рефлектују потенцијана струјања, културолошка и верска из времена последњих деценија библијске истирије. Управо такви артефакти, повезани са временом Бар Кохбе представљају једно од три значајна открића овог месеца. Следи извештај о обновљеним ископавањима древне престонице северног античког царства Јевреја – Израила (и последичним геополитичким тензијама). Најзначајније откриће тиче се саме библијске историје, односно нове методе датирања и нових постављених датума библијских списа и списа повезаних са њима, а пронађених у кумранским пећинама.

Током фебруара 2025. год. налазимо се на јединственом археолошком путовању које се креће од Египта, преко Саудијске Арабије и Израела до Помпеје. И док у империји „две земље“ посећујемо новооткривену гробницу Тутмозеса II, гробови откривени у Негевској пустињи откривају да је туда пролазио пут који је повезивао Арабију са Медитераном, омогућујући уносну трговину добрима и људима (пре свега женама). Коначно, пут нас води у Помпеју где је откривен антички спа-центар и величанствени фрескопис који нам открива ритуале повезане са древним Дионисовим (Бахусовим) мистеријама. Овај проналазак има паралеле са неким налазима на нашим подручјима.

Гробница египатске царице (можда и реалног владара) из времена Прве египатске династије (Старог царства) подарила нам је бројне налазе међу којима доминирају 5000 година старе (и још увек неотворене) посуде са вином и најавила нова драгоцена сазнања у вези древне империје у њеном најранијем периоду. Друго место припада открићу обимног зида Кирове тријумфалне капије недалеко од древног Персополиса, величанствене престонице Персијског царства. Прво место предлажемо за откриће древномесопотамско-анадолског предбрачног уговора који може да нам осветли дешавања повезана са породицама праотаца и који сведочи древнооријенталну праксу сурогат-мајчинства.

Анализа 3.500 година старе грнчарије пронађене у гробницама Мегида открива да су Хананци приносили вино за своје покојнике, чак и преминулу новорођенчад. Изгледа да су древни преизраилски становници Ханана били склони употреби опојних средстава од вина до опијума, и да су их користили у погребном култу.

Могло би да изгледа чудно, али у временима библијских цaрева вино са укусом ваниле је било веома присутно у употреби. Према новом истраживању Израелске управе за старине (Israel Antiquities Authority, IAA) и Тел Авив Универзитета (Tel Aviv University) цареви Јудеје и Израила су користили вино са поменутим раскошним зачином. Истраживање показује богатство и моћ Јудеје и њених царева библијских времена у данима који су претходили вавилонском освајању Јерусалима 586. пре Хр.

...не треба занемарити то да је Христос, пре него је учинио само знамење, издао заповест напуните судове водом (Јн 2:7а), ове речи, као и белешка еванђелисте напунише их до врха (2:7б) сугеришу да не само да је вода јудејског прања била незадовољавајућег квалитета (тј. није била вино), него је и као такве није било довољно. Посредно, Јован указује да јудејство не само да је недостано, већ је и истрошено, те је потребно да буде обновљено и уздигнуто на нови, виши, ниво. Приповест о свадби у Кани сагледана из ове перспективе, постаје заправо први наговештај изобиља месијанске трпезе свадбе јагњетове, ка којој ходимо преко евахристијске трпезе у садашњем тренутку. Она је прво знамење последњег, коначног и вечног славља у Царству небеском.