Грнчарија

Археолози су открили интригантне тајне библијског града који се налази у Обећаној земљи, где су се Израилци населили након егзодуса из Египта. Hалази укључују камене зидове, грнчарију и друге артефакте који датирају пре више од 3.200 година из Заное, града који се спомиње у Старом завету. Међу откривеним артефактима је сломљена дршка посуде на којој је исписан јеврејски текст: припада цару.То даје додатну веродостојност библијском наративу наводи се у саопштењу за штампу Израелске управе за старине (Israel Antiquities Authority, IAA), која је извршила истраживање и ископавање.

Анализа 3.500 година старе грнчарије пронађене у гробницама Мегида открива да су Хананци приносили вино за своје покојнике, чак и преминулу новорођенчад. Изгледа да су древни преизраилски становници Ханана били склони употреби опојних средстава од вина до опијума, и да су их користили у погребном култу.

У тренутку када је за нама празник Цвети, празник када је Христос ушао у Јерусалим на магарету, из Израела нам стижу вести о великом поштовању које су Ханана становници позног Бронзаног доба имали за ову животињу, а који су откривени на археолшком налазишту које може да нам "својом причом" осветли атмосферу у којој су смештени догађаји описани у библијским наративима.

Фебруар 2023. год. био је археолошки необично богат месец. Бројни налази са подручја библијског света привукли су пажњу научника, а два која ми издвајамо повезана су са подручјем древне Месопотамије и датирају се у време Сумера. Пронађена је, наиме, сумерска пивница, тарвена чија старост сеже 5000 година унатраг. Други налаз, нешто млађи из периода неосумерске ренесансе сматрамо најзначајнијим проналаском овог месеца и повезан је са именом краља Гудее – остаци краљевске палате, и још значајније, храма чије је грађене описано у знаменитим цилиндрима повезаним са именом овог владара, књижевним остварењем које је поставило образац храм-градитељског жанра, веома значајног за разумевање Библијских одељака. Друго по значају сматрамо истраживањео вези између древних таблица проклетстава и текстова последњег новозаветног списа, Откривења Јовановог.

Археолози у Ираку ископали 5.000 година стару таверну још увек заливену храном. На локацији су откривени остаци клипа, древног глиненог фрижидера званог зир, пећницу и оставу у којој је још било хране. Пиво је једно од најстаријих пића које је познато људском роду. Први пут се јавља у 13. миленијуму пре Хр., а његова масовна производња откривена 2021. год. у Египту и повезана је са крајем 4. или почетком 3. миленијума пре Хр. Откривено постројење давало је хиљаде литара пића које се користило највероватније на дворовима обласних краљева Египта. Пиво је употребљавано у краљевским ритуалима, односно обредима којима је истицан значај и (божанска) улога краља. Слично је вероватно било и у Месопотамији, што потврђује и приповест о легендарној Кубаби, крчмарици која је постала краљица древног Киша нахранивши рибара и подстакнувши га да улов принесе у храму. То је одобровољило Мардука који је поверио Кубаби, чуварки таверне, суверенитет над целим светом. Тако је Кубаба краљевство задобила у замену за скромни оброк, нешто хлеба и мало воде (сировине за прављење пива) дат рибару.Причу не треба читати ни превише критички а ни романтичарски. Кубаба је, стога, у најмању руку била успешна пословна жена, а вероватно и припадница племства која се бавила производњом и дистрибуцијом цењеног божанског пића. Временом је из историје измештана у легенду и мит. Њена деификација није била ограничена на Сумер, ни чак ни на Месопотамију. Хетити су је поштовали као заштитиницу сиријског Каркемиша док је у грчко-римском свету постала позната под именом Кибела (Цибела), велика мајка богова. Библијски Израил није био изузетак у погледу места које је давао пиву. Пиво у Библији има истакнуту улогу иако се то не може закључити из постојећег српског превода (Бр 28:7-10; ПрСол 31:6; Ис 24: 9). Археолози захваљујући пажљивој анализи постављања пећи и жрвања на подручју древног Израила закључили да су главни пивари заправо биле жене и да су жене, као једно од значајнијих задужења - можда и најзначајније - имале производњу пива у својим домовима који су били основни простор њиховог деловања. Свет се изгледа није много променио по питању својих идеала, схватања друштвених улога и идеала живота.

Hакон прекида који је био узрокован пандемијом вируса КОВИД 19 кувајтско-пољска археолошка мисија je наставила са радом у пустињи Ал-Субија у северном Кувајту. Ова локација је, такође, подарила највећу колекцију грнчарије из периода Убаида на Арапском полуострву. Међу изузетним открићима у Бахри 1 је и посебна зграда коју проф. Биелински тумачи као могући храм – први те врсте у региону. У једној од његових просторија ове године је направљен мали, али без премца налаз: фрагмент каменог привеска на којем је приказана птица грабљивица раширених крила. Ове године пронађен је фрагмент грнчаног модела чамца. Такви модели су типични за локалитете из периода Убаид (један је пронађен у Ал-Субииах на локацији Х3 од стране британског тима). Њихова популарност доказује значај поморских контаката у овом периоду.

Миленијумима пре него што су Израилци и Палестинсци постојали, хиљадама година пре него си Египћани, Асирци, Грци и Римљани завладали над територијом Ханана, далеко пре него су њихови потомци постали монотеисти (јудаиститичког, хришћанског или исламског исповедања) на овој територији живели су Јармукијани. Јармукијанска култура развија се на драматичном размеђу људске историје, када се са номадског живота који карактерише потрага за храном прелази на обликовање сталних насеља која подразумевају узгајање хране. Названа је по месту на којем су откривени њени трагови, у близини северне обале реке Јармук у централној долини Јордана. Култ богиње мајке био је распрострањен међу древним цивилизацијама и, у складу са другим раним женским представама, наглашени су њени женски атрибути: широки кукови и велика задњица. Њена троугласта глава лежи директно на раменима, док њена савијена лева рука подржава њене релативно мале груди. Десна рука, сада рестаурирана, пада надоле. Детаљи, као што су одећа која покрива рамена и леђа, дугуљасте очи у облику куглица и уши, означене су комадићима глине. Сви мали детаљи фигурине важни су за њену култну симболику, а процес стварања такве фигурине подразумевао је сложен метод умотавања и наношења слојева глине око централног цилиндричног језгра. Заиста је импресивно и био је веома разрађен начин прављења фигурице. Тако нешто није било лако направити – закључила је Еирик-Роуз.