Фигурине

Град Ефес је, према Дап 19, био позорница побуне коју је подстакао сребрнар по имену Димитрије. У неком тренутку, овај кујунџија је видео драматичан пад продаје и осетио је да је његова егзистенција озбиљно угрожена. Према тексту, Димитрије, који је производио сребрне фигурине Артемиде, кривио хришћане и њихове богословске ставове за пад потражње његових производа. Окупио је групу занатлија истомишљеника и они су узбуркали град. Тврдили су да ће присуство ап. Павла уништити Артемидин углед и углед њеног храма у Ефесу, који се сматрао једним од седам светских чуда.

Миленијумима пре него што су Израилци и Палестинсци постојали, хиљадама година пре него си Египћани, Асирци, Грци и Римљани завладали над територијом Ханана, далеко пре него су њихови потомци постали монотеисти (јудаиститичког, хришћанског или исламског исповедања) на овој територији живели су Јармукијани. Јармукијанска култура развија се на драматичном размеђу људске историје, када се са номадског живота који карактерише потрага за храном прелази на обликовање сталних насеља која подразумевају узгајање хране. Названа је по месту на којем су откривени њени трагови, у близини северне обале реке Јармук у централној долини Јордана. Култ богиње мајке био је распрострањен међу древним цивилизацијама и, у складу са другим раним женским представама, наглашени су њени женски атрибути: широки кукови и велика задњица. Њена троугласта глава лежи директно на раменима, док њена савијена лева рука подржава њене релативно мале груди. Десна рука, сада рестаурирана, пада надоле. Детаљи, као што су одећа која покрива рамена и леђа, дугуљасте очи у облику куглица и уши, означене су комадићима глине. Сви мали детаљи фигурине важни су за њену култну симболику, а процес стварања такве фигурине подразумевао је сложен метод умотавања и наношења слојева глине око централног цилиндричног језгра. Заиста је импресивно и био је веома разрађен начин прављења фигурице. Тако нешто није било лако направити – закључила је Еирик-Роуз.