Древни Оријент

У данашњем свету технологија се развија брзином без преседана. Најновији изум данас је сутрашњи антиквитет. Као резултат овог брзог развоја технологије, ствари често узимамо здраво за готово. Један од њих је точак. Погледајте около и видећете точкове свуда, било у гумама или у свакодневним машинама. Точак је чак био прожет симболичким значењима, најпознатије, можда, као метафора за бескрајни циклус живота.

Освајање Ханана од стране Израилаца, односно насељавање изабраног народа у Обећаној земљи, неодвојиво je повезано са ранијом библијском нарацијом. Богословски, повезано je са нарацијом о праоцима Израила, Авраамом, Исааком и Јаковом. Историјски (свакако и богословски) повезано је са нарацијом о изласку из Египта. Најпре ћемо се осврнути на питања историјског карактера. Прво међу њима је питање датирања освајања хананских градова.

Током претходног месеца бројна археолошка открића или студије о ранијим открићима су привукле пажњу шире јавности. Нека од њих су била повезана са Египтом, нека самим Изеаелом и једно од таквих, бакарна удица из Ашкелона, је нашла место међу најзначајнијима. Ипак, у односу на оов откриће дајемо предност реконструкцији потенцијалне звездане навигације критско-минојских морепловаца и откићу неолитских светиштана подручју Арабије.

Слушај реч Господњу. Видео сам Господа како седи на престолу свом, а сва војска небеска стајала му је са десне и са леве стране (1Цар 22:19 уп. 2Дн 18:18). И као што се не може избројати војска небеска, ни измерити песак морски, тако ћу умножите семе слуге свога Давида и левите који му служе (Јер 33:22). Распашће се сва војска небеска. Небо ће се као свитак савити. Паде сва војска његова, Као што лист лозе пада, Као што лист смокве пада (Ис 34:4). Ти си једини Господ, Ти створио небо и небеса над небесима, са свом војском њиховом, земљу и све што је на њој, мора и све што је у њима. Ти све то оживљујеш, и војска небеска ти се клања (Нем 9:6)

Знате да је олимпијска круна од маслина, али су је многи поштовали изнад живота, написао је грчки говорник Дио Хризостом (око 40-110. пре Хр.).[1] Заиста, понеки философ или лекар је можда био спреман да осуди бруталност и опасност античких олимпијских игара, али грчка јавност уопштено је, ипак, прихватала велики део опасности, повреда и смрти.[2] Ово се нарочито односи на три борбена догађаја карактеристична за олимпијаду тог доба: рвање, бокс и панкратијум (комбинација бокса и рвања која је дозвољавала такве тактике као што су шутирање и дављење). Њихова историја у древној Олимпији је дуга и богата догађајима. Рвање је у програм такмичења ушло 708. пре Хр., бокс 688. пре Хр. и панкратијум 648. пре Хр. Ови напорни спортови откривају много о тежњама и вредностима античке Грчке, о ономе што се сматрало часним, поштеним и лепим, како у очима оних који су се такмичили, тако и оних који су путовали у Олимпију да гледају.

"Долазим као онај који обожава Атона, јединог живог бога, господара сунчевих зрака, створитеља светлости који се уздиже на небу и обасјава Две земље, који себе ради оживљава свет који је створио разгонећи таму, дарујући зраке своје, тако да је земља испуњена његовом љубављу. Трава и дрвеће њишу се пред тобом и становници вода поскакују пред лицем твојим." Ове речи су по Акхенатоновој заповести уклесане у зидове гробнице једног од његових најмилијих слугу. Оне су само један део богатог песничког опуса фараона интелектуалца. Атенизам је био веома ексклузивистичка религија. Владарска породица и то пре свега цар сматран је јединим посредником између човека и Бога...

Сви волимо псе, зар не? пси – или на јеврејском celeb – најбољи су пријатељи. Они су добродошли у нашим домовима, ми их шетамо, хранимо, чистимо иза њих и тражимо опроштај због њиховог лошег понашања. У древном Израелу, међутим, постојао је сасвим другачији поглед на псе.

Египат, Аирија, Вавилонија, Персија... и бројни народи древног Оријента вековима су били суседи библијског Израела, и то знатно богатији, културнији и војно супериорнији. Па, ипак, већина њих је током векова нестала, а Израел и даље постоји. У чему је тајна његовог успеха?

Књига вечитих питања