Хермополис

Стари Египћани су били једна од најранијих светских цивилизација и оставили су невероватан траг на читаво човечанство. Пошто су постојали у историји миленијумима, никада се нису превише удаљили од својих трајних митова и веровања. Њихова религија је била практично непромењена од свог зачећа, а та чињеница само потврђује колико су Египћани снажно веровали у своја божанства. А у самом корену ове религије је сложен мит о стварању, где је сав живот настао из првобитног хаоса.

Религија древног Египта је богата и сложена, о чему сведоче бројни митови, храмови и велики број богова. Средишта у којима су се развијала митска предања настављала су се на древна веровања којима је тешко ући у траг. Најстарија камена скулптура Египта (око 5.000 год. пре Хр) представља краву, сакралну животињу која игра значајну улогу у египатској религији. Овој представи, међутим, претходне бројне резбарије у дрвету које предсатвљају дивљу стоку и хибридна бића (Курта, јужни Египат). Сунце је повезивано са различитим божанствима и оно има нарочиту улогу у миту о стварању утемељеном на веровања у прапостојање праисконских вода хаоса које су се под дејством Сунца повукле како би се појавило прво копно (хумка) и развио живот, доцније одржаван годишњим поплавама Нила, реке чији је муљевити нанос стварао плодно тле. Природни процаси и стихије су персонификоване тако да су добијале место у свету богова који је неизоставно имао своје рефлексије у историјским процесима и друштвено-политичком уређењу древне империје. Корен оваквих митова вероватно треба тражити у чињеници да је Египат преко око 7.000 година био очвара без много погодности за живот. Климатске промене су постепено довеле до постепеног исушавања мочваре и појаве великих пешчара, оствра богатих флором и фауном. Та острва која су се појавила под дејством Сунца схваћена су космичко јаје, првобитно копно (хумка), свето место.