Мемфис

Остаци храма соларног божанства Ра пронађени су у Абу Гурабу, месту које се налази око 20км јужно од Каира. Храм је откривен у близини древно и знамените некрополе Сакара, последњег почивалишта древне египатске елите која је живела у Мемфису, једној од египатских престоница. Др Ајман Ашмави (Dr. Ayman Ashmawy), шеф Сектора за египатске антиквитете у Врховном савету за антиквитете (head of the Egyptian Antiquities Sector at the Supreme Council of Antiquitie), у изјави добијеној од египатског Министарства за антиквитете и туризам (Egyptian Ministry of Antiquities and Tourism) истакао је значај овог открића. Релизовање пројекта је потенцијално значајно и за библијску археологију и историју. Иако је време када прааоци Израила ступају на историјску сцену и остварују интеракцију са Египтом готово читав миленујем доцније, а библијски наративи о изласку и Мојсеју и више од миленијума удаљени од времена изградње храмова Сунца, соларни култ са својим бројним и снажним обрасцима свакако је био познат библијским писцима и они су реаговали у односу на њега било кроз његово преобликовање, било кроз полемику и отклон према формама култа које познају у њеним месопотамским или египатским облицима. Према неким схватањима једна од пошасти тј. тродневно помрачење Сунца, описано је од стране библијских писаца као показатељ доминација Јахвеа над врховним египатским божанством.

У контексту разумевања библијске археологије и историје, ово је потенцијално значајан налаз. Наиме, последњи векови египатске независности обележани су покушајима древне империје да обнове своју моћ, или евентуално утицај, на подручјима Израила и Јудеје. У том циљу египат је подржавао отпор, а доцније и побуне које су јудео-израилски владари пружали месопотамским империјама, Асирији и Вавилону. Такве акције су се, готово редовно, завршавале победом над јудео-израилским снагама чије су вође бежале у египат пред могућом и вероватном осветом. Стога, у предхеленистичком Египту формира се значајна јеврејска заједница која је имала интезивне контакте са матицом, о чему сведоче писма из Елафантине. Штавише, једно тих писама које се датира у 5. в. пре Хр. је први ванбиблијски писани траг о прослављању Пасхе. Да ствар буде занимљивија, чини се да је ово Пасхално писмо Елафантини упућено из Јерусалима као упутство у вези са недоумицама о начину на који тамошњи Јевреји треба да славе Пасху, при чему су учесници ове коресподенције били јерусалимски првосвештеници (који су управо обнављали град и храм под покровитељством персијског двора) и заповедници јудејског гарнизова из Елафантине. Уз мало маште Вахибре-Мери-Неит, заповедник батаљона страних војника могао би бити доведен у везу са неким од својих потчињених који је написао писмо упућено у Јерусалим. Наравно, тешко је надати се историјској и археолошкој потврди такве везе, али то не значи да не постоји нада да ово и слична открића неће осветлити, можда, и живот тамошње јудејске заједнице.

Религија древног Египта је богата и сложена, о чему сведоче бројни митови, храмови и велики број богова. Средишта у којима су се развијала митска предања настављала су се на древна веровања којима је тешко ући у траг. Најстарија камена скулптура Египта (око 5.000 год. пре Хр) представља краву, сакралну животињу која игра значајну улогу у египатској религији. Овој представи, међутим, претходне бројне резбарије у дрвету које предсатвљају дивљу стоку и хибридна бића (Курта, јужни Египат). Сунце је повезивано са различитим божанствима и оно има нарочиту улогу у миту о стварању утемељеном на веровања у прапостојање праисконских вода хаоса које су се под дејством Сунца повукле како би се појавило прво копно (хумка) и развио живот, доцније одржаван годишњим поплавама Нила, реке чији је муљевити нанос стварао плодно тле. Природни процаси и стихије су персонификоване тако да су добијале место у свету богова који је неизоставно имао своје рефлексије у историјским процесима и друштвено-политичком уређењу древне империје. Корен оваквих митова вероватно треба тражити у чињеници да је Египат преко око 7.000 година био очвара без много погодности за живот. Климатске промене су постепено довеле до постепеног исушавања мочваре и појаве великих пешчара, оствра богатих флором и фауном. Та острва која су се појавила под дејством Сунца схваћена су космичко јаје, првобитно копно (хумка), свето место.

Археолошка открића у новембру 2021. године укључују значајно открића у Египту и Израелу, као нове резултате артефаката повезаног са значајним библијским догађајем.