Писац књиге „Химна вере“ на један оригиналан начин излаже (готово) целокупну старозаветну историју спасења у оквиру једне прегледне-панорамске, историјско- богословске анализе, поткрепљене најновијим научно-археолошким достигнућима старозаветне библистике. Пишчева оригиналност огледа се, пре свега, у једном аутентичном покушају повезивања питања вере у нашем животу и времену, са отачким и библијским предањем Цркве. Ово запажање долази до изражаја у чињеници да је његов начин писања проткан једном катихетско–мисионарском нотом, приступачном и интересантном како вернима, тако и свима онима који се по први пут сусрећу са библијским темама.
