Синагога

Некада импресивно упориште Римског царства, град Дура-Еуропос, који се налази дуж обала реке Еуфрат у источној Сирији, представља ризницу археолошких открића. Међутим, једна од њених најпознатијих карактеристика — најстарија дом- црква икада откривена — можда није оно што се први пут чини. Објављујући у часопису Journal of Roman Archaeology, два научника су сугерисала да иако је зграда сигурно најстарије место хришћанског окупљања икада откривено, термин „дом- црква“ је вероватно погрешан назив.

И анђелу цркве у Сарду напиши... Знам дела твоја, да имаш име да живиш, а мртав си. Бди и ојачај оно што је остало, што је спремно на смрт, јер нисам нашао твоја дела савршена пред Богом. Памти, дакле, како си примио и чуо, и држи се и покај се. Ако не, бдиј, доћи ћу на тебе као лопов (Отк 3:1-3).

Ретко се дешава да најзначајнија археолошка открића у области библијске археологије буду доминантно повезана са Новим заветом. Август 2024. године је такав месец. И док размишљамо о великом каменолому који је подарио плоче за ходочаснички пут којим је вероватно ходио Христос са својим ученицима, међу којима је био и Петар који је можда посматрао уграђивање огромних блокова камена из истог каменолома у храмовни комплек (што га је можда касније инспирисало за поуку о хришћанима као живом камењу новозаветног храма – богослужбене заједнице) и док читамо о открићу остатака сигагоге у Хоразиму, и то управо из времена када је Христос деловао у овом граду, не треба да заборавимо на јединствени печатни-прстен-амајлију која открива не само снажни утицај Асирије у Јудеји, већ и борбу Јудејаца да одрже свој национални идентитет. И више од тога, потврђује употребу библијских имена у периоду у који иста имена смешта и библијски текст.

Некромантија, сакрална проституција, ритуално сахрањивање... Ово су теме које доминирају у јулским открићима повезаним са областима библијског света, а које се тичу археолошких проналазака или радова објављеним у вези са ранијим проналасцима. У географском смислу они се крећу од области Јерусалима, преко Негевске пустиње до галилејског села које се налази у близини градова, веома значајних за новозаветне приповести.

И анђелу цркве у Смирни напиши: Овако говори Први и Последњи, који беше мртав и оживе: ʼзнам твоју невољу и твоје сиромаштво, али ти си богат. Знам и хулу оних који говоре да су Јудејци, а нису него су сатанска синагога. Не бој се ничега што ћеш да трпиш. Види, ђаво ће неке од вас бацати у тамницу, да будете подвргнути искушавању и имаћете невољу до десет дана. Буди веран до смрти па ћу ти дати венац живота. Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама: Ономе који побеђује, томе друга смрт неће наудити.ʼ Отк 2:8-11

Средњи квадрат, први који је откривен, био је најспектакуларнији. На четири угла биле су фигуре четири жене, са натписима (на јеврејском) и свака од њих је представљала једно од годишњих доба. Унутар квадрата налазио се круг пречника 3,12м са мањим кругом (пречника 1,2 м) у средишту. Точак је био подељен на 12 панела, сваки са фигуром и именом који га идентификује као знак зодијака. А у центру је приказан човек како вози квадригу (кочију са четири коња) кроз месец и звезде. Из главе су му излазили зраци сунца; било је јасно да је он Хелиос, бог сунца.

Током истраживања археолози су пронашли два нова панела подног мозаика у касноримској (5. в) синагоги у Хукоку, древном јеврејском селу. На једном панелу је приказана Нојева барка са паровима животиња, као што су лавови, леопарди и медведи. На другом панелу приказани су војници које гутају велике рибе, окружене преврнутим кочијама на раздвајању Црвеног мора. Такве слике су изузетно ретке у том временском периоду, каже директорка ископавања Џоди Магнес (Jodi Magness) са Универзитета Северне Каролине у Чепел Хилу (University of North Carolina at Chapel Hill), чији рад је финансирало Национално географско друштво (National Geographic Society).

Последњи месец 2021. год. пружио је нека узбудљива открића у библијској археологији. Свако од њих је повезано са периодом Новог завета. Почнимо:

Последњи месец 2021. год. пружио је нека узбудљива открића у библијској археологији. Свако од њих је повезано са периодом Новог завета. Почнимо:

У септембру прошле године је откривено родно место Марије Магдалене, жене која се оправдано или не сматра најзначајнијом новозаветном грешницом у вези са којом постоји много романтизованих наратива који су довели и до различитих књижевних и филмских остварења. Једно од апокрифних носи њено име, у њему је уздигнута у ранг апостола и супростављена св. ап. Петру. У канонским еванђељима се предстаља као једна од жена које су пратиле Христа (Лк 8:2). Она која се налазила под Христовим крстом и која је била међу мироносицама. Шта, међутим, значи Маријин надимак, Магдалена? У каснијем предању је истицано да је надимак изведен из имена једног од бројних места које је Христос походио. Наводно, поменуто место се сматрало родном местом Марије.Магдала је као насеље формирано вероватно у 2. в. пре Хр. у време Хасмонејске владавине и носила је име MagdalaNunayyaтј. место рибе. Јосиф Флавије је писао да је ово место било средиште устанка против Рима у коме је и сам учествовао. Ново откриће у овом древном граду наговештава неопходност мењања неких претпоставки у вези са амбијентом Галилеје у којој је Христос провео већи део свог јавног живота.