Нови Завет

Древна Баткија, која обухвата данашње области Авганистана и Таџикистана, и у античка времена је била тајанствена егзотична територија коју је у својим легендарним походима пролазио Александар Велики са својим војскама. Трагови трговачких и културних међуутицаја у овом широком региону сежу и до седам миленијума пре Хр., и неминовно су оставили траг на подручју библијског Израила и на тамошње културе. И сама освајања Александра Великог вероватно су делом била инспирисана предањима о тим, и тада егзотичним, земљама. Истовремено, грчка војна освајања праћена су ширењем јелинске идеје, цивилизације и језика, стварајући једну мултикултуралну, али истовремено и јединствену (униформну) цивилизацију и језичку повезаност. Тако је обликован свет Новог завета унутар којег на сцену ступа Исус Христос, и још више апостоли међу којима се нашао и св. ап. Павле, јединствени сведок хришћанске вере који је је успео управо да на темељима тог уједињеног света, иако непријатељски настројеног према хришћанима, постави темеље хришћанског универзализма.

Последњи месец протекле године био је археолошки веома плодан, Ређала су се открића из широке области библијског света, од Египта, преко Месопотамије и Грчке до средишњих тачака у самом Израелу и у његовој античкој престоници, Јерусалиму. Три која смо изабрали као најзначајнија припадају: времену са почетака старозаветне историје, борбама које су обележели кључне догађаје прелаза са Старог на Нови завет и, коначно, једног које је је обележило крај тзв. ере Другог храма.

Недавна ископавања у области Офел јужно од Храмовне горе открила су остатке монументалне јавне грађевине из периода Другог храма, која је уништена 70. год. хр. ер. Офел – или цитадела – је још увек постојећа иродијанска грађевина којом је обрубљена храмовна гора.Више од 150 новчића откривено је током процеса ископавања (са све више њих који су континуирано излазили током текућег процеса мокрог просејавања). У слоју разарања иродијанског утврђења пронађено је десетине кованица, већином од бронзе, из времена Првог јудејског устанка (66–70. хр. ере). Пронађен је и веома редак сребрњак од пола шекела из времена 69-70. год. хр. ере. Према истраживачима, новчићи од пола шекела су коришћени за плаћање пореза од пола шекела храму, који годишње доприноси сваки одрасли Јеврејин како би се покрили трошкови богослужења (Изл 30:13, 38:26). Чини се да је ова пракса у позадини писања еванђелисте Матеја који извештава о питању кафернаумских сакупљача храмовног пореза упућеног Петру. Ковање сребреног новца у Римском царству била је привилегија самог цара и такав чин јудејских устаника био је политичка порука о независности која је, ипак, била кратког даха и која је за последицу имала уништење Јерусалима и његовог храма, догађаје који су означили и коначни разлаз шире јудејске заједнице и хришћанског покрета.

Према саопштењу палестинских власти у Гази, пронађено је између 60 и 80 античких римских гробница. Отворена су само два гроба; један је садржао скелетне остатке и неколико глинених посуда. Према палестинској истраживачици из Министарства за антиквитете и туризам (Palestinian Ministry of Antiquities and Tourism) под управом Хамаса, Хијам ал-Битар (Hiyam al-Bitar), пронађене су 63 гробнице. Раније ове године откривено је римско гробље са двадесет китњасто украшених гробова који се датирају на почетак хришћанске ере. Газа је богата антиквитетима јер је била важно трговачко место за многе цивилизације, још од старих Египћана и Филистејаца описаних у Библији, преко Римског царства и крсташких ратова. Међутим, недостатак финансирања, укључујући и туризам, ограничава могућност ископавања локалитета у појасу Газе који је блокиран од стране Израела откако је Хамас дошао на власт 2007. године.

Израелска управа за старине (Israel Antiquities Authority, IAA), Израелска управа за националне паркове (Israel National Parks Authority) и Фондација града Давида (City of David Foundation) са задовољством објављују почетак ископавања историјске Силоамске бање у Јерусалиму. Силоамска бања, која се налази на јужном крају Давидовог града, у оквиру Националног парка Јерусалимске зидине (Jerusalem Walls National Park), је археолошко и историјско налазиште од националног и светског значаја. Према Библији, бања је први пут изграђена у 8. в. пре Хр. у време владавине цара Језекије, пре неких 2.700 година, као део водоводног система Јерусалима. Откривена је северна и део источне стране базена. Периметар бањског базена је био степенасти, омогућавајући купачима да седе и уроне у воду базена. Паралелно са вршеним ископавањима почеле су припреме за археолошка ископавања под водством IAA која ће обухватити цео простор. Иако је Силоамска бања из периода Другог храма откривена 2004., место ранијег Силоамског базена остаје непознат. Херсхел Шанкс уредник Biblical archeology review истражио претпоставке о тој локацији у тексту објављеном 2017. год. Полазећи од података познатих из библијског текста (2Цар 20:20; 2Дн 32:2–4), он изнео неколико претпоставки. Њихову тачност ће потврдити или оповргнути ископавања која следе.

Камен прага висок 2м из 9-8. в. пре Хр. ископали археолози у древном ирачком граду Нимруд. Ово је прво велико ископавање локалитету након што га је уништила Исламска држава (ИД) 2016. год. Тим археолога Универзитета Пенсилваније (University of Pennsylvania) предводи Мајкл Данти (Michael Danti) и они су са ископавањима почели у октобру ове године. Семирамида је у новије време, оправдано или не, препозната као архетип вавилонске блуднице описане у новозаветној Апокалипси. Историјски, била је током 9-8. в. пре Хр. регент свог сина, да би је (не зна се како) измештени миленијума унатраг и повезали са Нимрудом (Невродом) легендарним, оснивачим месопотамијских царстава (Вавилоније и Асирије) успостављених на подручју раније сумерске цивилизације и њених градских центара Ореха (Урук), Акада (Архад), Асура, Ниниве, Равота и Халаха (Пост 10:8-11). Библијски писац, међутим, говори о Невроду, али ништа не говори о његовој мајци, супрузи, сестри или било којем женском лику из његовог окружења. Занимљиво је, такође, да библијски писац наведене градове чије је оснивање и постојање каткад удаљено миленијумима смешта у исто време и повезује са Невродом/Нимрудом као оснивачем који је означен као први велможа/силник постпотопне Месопотамије. Ово нас наводи на закључак да писање библијског писца није историјско (у смислу фактографије) већ богословско тј. да он сажима миленијуме историје повезујући их са идејним оснивачем Невродом/Нимродом, што је можда име за једну другу, историјски познату, личност - Саргона Великог, оснивача првог месопотамског царства Акада, оног ко је први под своју власт ставио не само сумерске градове-државе, већ и шири регион унификује у политичком и верском смислу. Можда је историјска Самму-рамат баш због ових детаља преображена у легендарну Семирамиду. Међутим, на питања као што су: ко је она заиста била, вешт дипломата или жена обележена трагичном љубавном причом, да ли је владала чврстом руком или заводљивим телом? можда никада нећемо имати конкретан одговор. Нова истраживања у палати Нимруда, можда ће дати неке одговоре или макар смернице, али и без њих можемо да кажемо је да је учинила нешто изузетно – у критичном тренутку је преузела полуге власти, стабилизовала је империју и оставила је у наслеђе свом сину. То је било толико неуобичајено и упечатљиво да је остало у памћењу не само једног народа. Чак и након њене смрти, предање о њој је наставило да живи и да се развија у сваком новом покољењу.

Током ископавања у оквиру пројекта Стазама јудејских краљева (Judean Kings’ Trail Project) који спроводи Израелска управа за старине (IAA) ископана је пећина у лахишким шумама јудејске низије у близини Јерусалима. Ово је гробна пећина повезана са именом Саломе, енигматичне личности еванђелских приповести и сматра се једним од највећих и најзначајнијих погребних комплекса Израила са почетка хришћанске ере. Откривене су фотографије са ископавања у древној гробници у Израелу за коју се тврди да је почивалиште бабице присутне на Исусовом рођењу, пружајући фасцинантан увид у оно што се сматра једном од најимпресивнијих гробних пећина у земљи. IAA је објавила слике након археолошких радова који су дали нове увиде у пећину стару 2.000 година, за коју се тврди да је место сахране Саломе, која је, према неким хришћанским предањима, помогла у рођењу Исуса.

И анђелу цркве у Смирни напиши: Овако говори Први и Последњи, који беше мртав и оживе: ʼзнам твоју невољу и твоје сиромаштво, али ти си богат. Знам и хулу оних који говоре да су Јудејци, а нису него су сатанска синагога. Не бој се ничега што ћеш да трпиш. Види, ђаво ће неке од вас бацати у тамницу, да будете подвргнути искушавању и имаћете невољу до десет дана. Буди веран до смрти па ћу ти дати венац живота. Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама: Ономе који побеђује, томе друга смрт неће наудити.ʼ Отк 2:8-11

Током археолошких ископавања у древном граду Амастрису у округу Амасра у северној Турској (провинција Бартин) откривен је магијски печат-амајлија за који се сматра да припадао древним Египћанима. Обала Амасре била је област у којој су Феничани током 12. в. пре Хр. направили своју колинију, Сезам. Врхунац колоније био је током владавине иранске принцезе Амастрис, рекла је Фатма Багдатлı Чам (Fatma Bağdatlı Çam), ванредна професорка и шеф Одсека за археологију Факултета за књижевност Универзитета Бартин (Associate professor, head of the Archeology Department of the Faculty of Literature at Bartın University). Овај проналак је значајан за разумевање библијског света унутар којег су, религијске идеје, очигледно биле веома флуидне, како у смислу самог њиховог развоја тако и међуутицаја. Иако су имале национални предзнак, религијске идеје нису биле ограничене на један народ и као такве су вероватно биле често искушење народној побожности и јеврејског становништва, вероватно, више у дијаспори него у матици. Овај проналазак нам, такође, може приближити атмосферу међузаветног периода унутар које се развијају апокалиптичка ишчечивања, можда делом управо као реакција на искушење синкретистичко-магијских струјања.

Египатска археолошка мисија која ради у храму у Делти, провинција Менуфија (province of Menoufia), пронашла је неколико мумија са златним језицима, саопштило је Египатско министарство туризма и антиквитета (Egyptian Ministry of Tourism and Antiquities). Новооткривене мумије су биле у лошем стању, што значи да су гробнице биле опљачкане истакао је Мустафа Вазири (Mustafa Waziri), генерални секретар Врховног савета за старине (secretary-general of the Supreme Council of Antiquities). Баха Ал-Нагар (BahaaAl-Nagar), археолошки стручњак, рекао је да се верује да су језици направљени од злата како би се осигурало да ће покојници моћи да говоре у загробном животу. Разлог због којег је ово значајно јесте да се поменути источњачки талас на којем се формирају религије мистерија јавља управо између два завета и добија на снази током наредног периода обликујући атмосферу унутар које на историјску сцену ступа и хришћанство. Хришћанство проповеда умрлог и васкрслог Бога, и у томе није нарочито оригинално пошто је древни свет познавао митове о умируће-васксавајућим божанствима (Тамузи, Озирис, Ваал, Дионис...). Становници древног Оријента, али и средњег и западног Медитерана ову проповед би могли да доживе као још један у низу митова који су, у извесној мери, већ били превазиђени што је управо посведочио успон религија мистерија... Оно, што, међутим, може да буде изненађујуће јесте то што једна млада и прогоњена религија, користећи терминологију већ вековима присутних религијских образаца који су били прихваћени и подстрекивани од политичке и војне елите, успева да порази своју старију браћу. У чему је тајна те и такве хришћанске победе?