Нови Завет

И [из Капернаума] су отишли ​​у Витсаиду, из које су дошли Петар и Андреј. Ту је сада црква где је раније била њихова кућа. св. Вилибалд, бискуп Ајхштата (Баварска), 8. в. Ходочастећи св. местима на подручју Израела и Палестине бискуп Вилибалд је обилазио и области око Галилејског језера, места са којима је био повезан већи део Христове службе и у којима је учинио већи део својих знамења. Његово путовање се смешта у 725. год. хр. ере. Bелешка коју је баварски архијереј оставио спомиње три значајна места позната из еванђеља. Ова места се често спомињу као позорница Христовог деловања и „почашћена“ су са поједним Христовим тешко теби исказом (Лк 10:13-16). Међутим, није свако од њих било лако идентификовати, нити је идентификација и дан-данас неоспорна. Капернаум је познат, међутим, то се не може рећи за Витсаиду. Новозавета сведочанства о овим насељима нису сасвим прецизна и та непрецизност оставила је место за полемику о томе одакле су потицали Андреј и Петар, света апостолска браћа од врховног значаја за новозаветне наративе, али и за цркву нарочито ком њеног раног и средњовековног периода. Чини се постојећа академска расправе у вези са идентификовањем локације древне Витсаиде, захваљујући открићима из последње археолошке сезоне, добија епилог.

И изашавши Исус из храма иђаше даље и приђоше му његови ученици да му покажу грађевину храма. А он им одговори и рече: не видете ли све ово? Заиста, заиста вам кажем, неће овде остати ни камен на камену који се неће порушити... А кад видите да гнусоба опустошења о којој говори пророк Данило стоји на светом месту, ко чита нека разуме, тада нека становници Јудеје беже у горе, ко буде на крову нека не сила да узме што из своје куће, ко буде у пољу нека се не враћа да узме огртач.. .Тешко дојиљама и трудним женама у те дане... Мт 24:1-2.15-19.

Истраживање је дало неколико открића, од којих су најзначајнији остаци каменог храма и делови олтара, где су мештани Ал-Фау практиковали своје ритуале и церемоније. Храм исклесан у камену се налази на ивици планине Тувајк, познате као Кхасхем Кариах, источно од Ал-Фав. откривени су остаци 8.000 година старих неолитских људских насеља заједно са 2.807 гробова различитих периода разасутих по целом локалитету, који су документовани и класификовани у шест група. Неколико верских натписа је пронађено широм терена, обогаћујући наше разумевање верског система веровања заједнице која је насељавала ово место. У новије време Саудијска Арабија је подарила више значајних археолошких открића. На себе је скренула пажњу оних који се баве библијском археологијом и то не само зато што неки њене планинске масиве препознају као потенцијални библијски Синај, место склапања савеза Бога и Израила, већ и због открића натписа повезаних са именом цара Набонида, последњег владара неовавилонског цараства чије се име доводи у везу са драматичним догађајима описинаим и у Светом писму. Набонид је управо у овдашњим оазама провео читаву деценију по напуштању Вавилона, престонице којом управљао његов регент Валтасар. Научници се надају да дешифровање ових текстова, као и проналазак нових могу да проуже нова сазнања о друштвеним, културолошким и религијским струјањима која су обележила последње године вавилонског расејања и која су на различите начине могла да утичу на библијске писе. Није занемарљиво ни једно од новијих археолошких открића, натписа који сведочи да је на овом подручју хришћанство постало доступно током апостолске или ране пост-апостолске епохе.

Нема много детаља којe у својим наративима бележе сва четворица еванђелиста. Један од таквих је и напомена да је Христова одећа приликом распећа подељена међу војницима бацањем коцке. Ово би могло да се схвати као аутентично сведочанство о уобичајеној пракси тадашњих војника, да св. ап Јован уз преношење самог тог податка не бележи да су тиме испуњењо древно пророштво из времена са почетка 1. миленијума пре Хр (Јн 19:24). Пророштво и само представља сведочанство о томе да је употреба коцкица била позната људима далеко пре Хр. Бацање коцкица није представљало само забаву, па чак ни начин поделе имовине, већ је било и средство прорицања и откривања божанске воље, а наичници сматрају да су на трагу поимања ове древне праксе као рефлексије разумевања самог света и божанског утицаја на њега.

Месец јул текуће године био је археолошки веома богат. Међу бројним открићима која су обележила овај месец као што су откриће осам миленујама древне фигурине на подручју Галилеје, проналаска једне од парћанских престоница са краја старе и почетка нове ере, открића јединствене гробнице египатског војног заповедика... издвојили смо три:

У области савременог Курдистана, високо у северно-средишњим планинама Заргод,ободима планине Пирамагрун, древно Парћанско царство, последњи изданак негда моћне персијске империје, саградило је јака утврђења око насеља Рабана-Меркули. Било је то у 1.в. хр. ере времену када је Партија (247. пре Хр. - 224. хр. ере) покушавала да се одржи и прошири утицај који је имала као регионална сила, а у сусрету са две сукобљене хеленске династије (птоломејске у Египту и селеукидске у Сирији), обновљеног Јудејског (Хасмонејског) царства и, коначано, Римом.

Ископавања Старог града, због радова на побољшању приступа за особе са инвалидитетом открила суукрашену вилу из 1. в., уљане лампе и микву (ритуално купалиште) која је гледало на еспланаду храма. Уградња лифта обично не укључује двомиленијумско понирање у историју древног града, али у Јерусалиму, чак и наизглед једноставни грађевински пројекти могу довести до археолошких подухвата.

Миленијумима пре него што су Израилци и Палестинсци постојали, хиљадама година пре него си Египћани, Асирци, Грци и Римљани завладали над територијом Ханана, далеко пре него су њихови потомци постали монотеисти (јудаиститичког, хришћанског или исламског исповедања) на овој територији живели су Јармукијани. Јармукијанска култура развија се на драматичном размеђу људске историје, када се са номадског живота који карактерише потрага за храном прелази на обликовање сталних насеља која подразумевају узгајање хране. Названа је по месту на којем су откривени њени трагови, у близини северне обале реке Јармук у централној долини Јордана. Култ богиње мајке био је распрострањен међу древним цивилизацијама и, у складу са другим раним женским представама, наглашени су њени женски атрибути: широки кукови и велика задњица. Њена троугласта глава лежи директно на раменима, док њена савијена лева рука подржава њене релативно мале груди. Десна рука, сада рестаурирана, пада надоле. Детаљи, као што су одећа која покрива рамена и леђа, дугуљасте очи у облику куглица и уши, означене су комадићима глине. Сви мали детаљи фигурине важни су за њену култну симболику, а процес стварања такве фигурине подразумевао је сложен метод умотавања и наношења слојева глине око централног цилиндричног језгра. Заиста је импресивно и био је веома разрађен начин прављења фигурице. Тако нешто није било лако направити – закључила је Еирик-Роуз.

Јун 2022 обележен је завршетком првог истраживачког подухвата и конзервацијом 4500 старог Митани града у Ираку. Град је откривен пре више година, али је дуго био потопљен у акумулационом језеру које је формирала оближња брана. Велике суше које су погодиле регион допринеле су да ниво воде опадне и град је изронио на површину омогућивши археолозима да истраже неке његове делове, као и да га конзервирају (прекрију нарочитим фолијама) пре него је поново разорио у дубине кријући своје тајне до следеће прилике за истраживање. Разлог због којег ово откриће, ипак, није на нашем списку најзначајнијих је то што смо о њему причали месецима раније, када је град изронио из језера, а током јуна смо само допунили податке у вези са овим открићем. То је разлог што смо се одлучили за друга три открића док ћемо ирачки град додати као бонус-линк на крају приче о хасмонејској тврђави, Јакову прозелиту и култивисању маслина на подручју Израела, открићима која су према нашем схватању обележила протекли месец.

Јаков прозелит се куне да ће свако ко отвори овај гроб бити проклет. Тако гласи надгробни натпис откривен у древној некрополи Беит Шеарим у доњој Галилеји. У овој негда престижној некрополи овог града понађено је преко 300 плоча са надргробним натписима, међутим, ова прва која је пронађена после 65 година нарочито је значајна. Она представља сведочаство да су прозели, група нејудејских обраћеника у јудаизам позната новозаветним писцима, постојала и вековима пошто су неуспешни јудејски устанци учинили да припадници ове нације и вере буду гледани са непријатељством, штавише, и у оним временима када је хришћанство постепено преузимало примат.