ПРОНАЂЕН МОЛИТВЕНО-ПОСВЕТНИ НАТПИС ПОСВЕЋЕН СВ. АП. ПЕТРУ У ОСТАЦИМА РАНОХРИШЋАНСКЕ БАЗИЛИКЕ – откриће које затвара дебату о идентификовању библијске Витсаиде?

12 Август 2022

И [из Капернаума] су отишли ​​у Витсаиду, из које су дошли Петар и Андреј. Ту је сада црква где је раније била њихова кућа. св. Вилибалд, бискуп Ајхштата (Баварска), 8. в. Ходочастећи св. местима на подручју Израела и Палестине бискуп Вилибалд је обилазио и области око Галилејског језера, места са којима је био повезан већи део Христове службе и у којима је учинио већи део својих знамења. Његово путовање се смешта у 725. год. хр. ере. Bелешка коју је баварски архијереј оставио спомиње три значајна места позната из еванђеља. Ова места се често спомињу као позорница Христовог деловања и „почашћена“ су са поједним Христовим тешко теби исказом (Лк 10:13-16). Међутим, није свако од њих било лако идентификовати, нити је идентификација и дан-данас неоспорна. Капернаум је познат, међутим, то се не може рећи за Витсаиду. Новозавета сведочанства о овим насељима нису сасвим прецизна и та непрецизност оставила је место за полемику о томе одакле су потицали Андреј и Петар, света апостолска браћа од врховног значаја за новозаветне наративе, али и за цркву нарочито ком њеног раног и средњовековног периода. Чини се постојећа академска расправе у вези са идентификовањем локације древне Витсаиде, захваљујући открићима из последње археолошке сезоне, добија епилог.

Проналазак мозаик тако учвршћује и тезу да се ради о цркви коју је описао, који је у 8. в.у ходочастио на места где хришћани верују да је Исус чинио чуда око Галилејског мора. Он је писао да је црква подигнута над кућом Петра и Андреја. Ходоепорикон – Вилибалдов итинерар[1] из  Свете земље бележи да је ишао од Капернаума до Хоразина (Курси) преко цркве апостола у Витсаиди. Његово путовање се смешта у 725. год. хр. ере. Bелешка коју је баварски архијереј оставио спомиње три значајна места позната из еванђеља. Ова места се често спомињу као позорница Христовог деловања и „почашћена“ су са поједним Христовим тешко теби исказом (Лк 10:13-16). 

Међутим, није свако од њих било лако идентификовати, нити је идентификација и дан-данас неоспорна. Капернаум је познат, међутим, то се не може рећи за Витсаиду. Новозавета сведочанства о овим насељима нису сасвим прецизна и та непрецизност оставила је место за полемику о томе одакле су потицали Андреј и Петар, света апостолска браћа од врховног значаја за новозаветне наративе, али и за цркву нарочито ком њеног раног и средњовековног периода. Ипак, чини се да је до прве четвртине 20. в. готово једногласно хришћанско предање порекло и место становања Андреја и Петра повезивало са Витсаидом. Једини проблем је био што се није знало где је Витсаида. Можда је управо та празнина отворила врата теорији коју је 1921. год. представио о. Гауденце Орфали сугеришући да је заправо осмоугаона црква св. ап. у Капернауму она о којој је писао баварски бискуп и да је место живота св. ап.Петра и св. ап. Андреја заправо био Капернаум, а не Витсаида. 

О. Орфали би, вероватно, био суздржанији у овом тренутку када су се током последњих година појавила чак три места тј. археолошке локације, које конкуришу као могуће локације древне Витсаиде, рибарског места из новозаветног перида (које је имало и своју старозаветну предисторију,  https://bkcentar.rs/sr/blog/drevna-kapija-iz-vremena-cara-davida-pronadjenja-u-biblijskoj-vitsaidi). Новозаветна Витсаида, чија је идентификација још увек предмет академске дебате (https://bkcentar.rs/sr/blog/gde-je-biblijska-vitsaida; https://bkcentar.rs/sr/blog/ponovno-otkrice-vitsaide-da-li-je-dugo-izgubljeni-grad-pronadjen-na-severnim-obalama-galilejskog-jezera-1-deo;https://bkcentar.rs/sr/blog/pronalazak-velicanstvenih-ostataka-davno-izgubljene-vitsaide-dugo-izgubljeni-grad-pronadjen-na-severnim-obalama-galilejskog-jezera-2-deo; https://bkcentar.rs/sr/blog/iskopine-davno-izgubljene-vitsaide-otkrivaju-bogatu-milenijumsku-istoriju-grada-koji-je-bio-pozornica-evandjelskih-desavanja-3-deo) позната је и из ванбиблијских списа, пре свега код ј. Флавија који сведочи да је Витсаида је била скромно рибарско село поред језера. Оно је, према јеврејско-римском историчару Ј. Флавију, преобразио локални владар Ирод Филип у полис, римски град. Он је ту саградио и римски храм посвећен Јулији, кћери римског императора Октавијана Августа. Ј. Флавије сведочи да је овај храм за узор имао раније феничанске храмове.

Чини се постојећа академска расправе у вези са идентификовањем локације древне Витсаиде, захваљујући открићима из последње археолошке сезоне, добија епилог. Наиме, локација Ел-Араџ све изгледније се препознаје као новозаветна Витсаида. На овој локацији археолози су већ у ранијм годинама пронашли трагове римског храма који се може повезати са оним о којем је писао Ј. Флавије, кованице које су биле израђене 35. пре Хр. у Акри поводом прослављања Клеопатриног и Антонијевог доласка. Постоји само дванаест примерака оваквих кованица. Пре неколико година, пронађен је и новчић са ликом цара Антонија Пија (владао од 138-161. год. хр. ере) итд. Кључан проналазак био је, међутим, проналазак ранохришћанске базилике из 5. в. хр. ере. археолози су се понадали да су пронашли цркву св. апостола о којој је писао баварски епископ. Прошле године су пронађени значајани фрагментарни натписи (посвета епископу која описује обнову храма током његовог понтификата и натпис у којем се помиње ђакон који је саградио храмовни комплекс) и више мозаика и зидова који су оријентисани у правцу исток-запад.  Мозаици су страрији више од 1500 година.

Годинама тј. откако су открили древну цркву у Ел-Араџу, археолози су се надали да ће пронаћи посветни натпис, који је карактеристичан за византијске цркве.  Ова сезона је донела ос

тварење њихових надања. Натпис почиње речима Константин, слуга Христов који говори о ктитору цркве. Следи узбудљив део натписа у којем се поглавар и командант небеских апостола моли за посредовање.

Проф. Лији Ди Сегни (Prof. Leah Di Segni) са Јеврејског универзитета у Јерусалиму (Hebrew University of Jerusalem) и професору Џејкоб Ашкеназију (Prof. Jacob Ashkenazi) са Кинерет Колеџа (Kinneret College) који су протумачили текст, натпис говори о св. ап. Петру, апостолу који је први исповедио Исуса као Христа тј. Месију (Мт 16:16) због чега  у предању препознат као првоначални апостол, нарочито за римско предање у којем је проглашен првим епископапом Рима над чијим гробом је саграђена велелепна базилике св. ап. Петра. Наведени професори истичу да су и византијски хришћани о Петру и само о Петру говорили као о поглавару и заповеднику небеских апостола. Са овим се слаже и  проф. Нотли (Notley) са Најк Колеџа у Њујорку (Nyack College in New York), академски директор ископавања.

Новопронађени натпис је уоквирен округлим медаљоном сачињеним од два реда црних тесера у византијском стилу. Он скоро експлицитно помиње св. ап. Петра и то у раној цркви која датира из 5. в., а налази се у  римско-јеврејском граду на обалама северног Галилејског мора. Посвета и молба Петру  били су део мозаичког пода у сакристији цркве, који је, на византијски начин, био украшен цветним шарама. За више информација о натпису мораћемо да сачекамо. Археолози се надају да ће током наредне сезоне ископавања пронаћи натпис посвећен ап. Андреју који је, такође, живео у Витсаиди, па је црква вероватно била посвећена светој (и апостолској) браћи.

Археолози проф. Мордехеј Авиам (Prof. Mordechai Aviam) и проф. Р. Стевен Нотлеи (Prof. R. Steven Notley) истакли су да је чишћење мозаика на летњој врућини и одмах крај отоманске виле Беит ХаБек представљало врхунац ове археолошке сезоне и да се овим проналаском завршава дебата о идентификовању библијске Витсаиде будући да јеово јасан доказ да је место које ископавамо црква коју је св. Вилибалд [у 8. в. говорио као о црква саграђеној изнад куће светих Петра и Андреја.

У ранијим археолошким истраживањима на локцији су пронађене рушевине из римског периода, куће из јеврејског села - и рушевине византијске базилике из 5. в. Један од циљева овог ископавања био је да се провери да ли на локалитету имамо слој из 1. в. века, каже Авијам и додаје да је тај слој је идентификован.

Занимљиво, Витсаида је наставила да се појављује у историјским записима – хришћанским и јеврејским – до касног 3.в .. После тог времена све до 5. в. о њој нема писаних трагова. Истраживања су показала да је Галилејско језеро, језеро које се диже и спушта. Нпр. археолошко налазиште је  2020. год. услед јаких киша било потпљено. сматра се да је језеро заиста било веома високо у периоду од 3. до 5.в. и да је тада Витсаида, заједно са другим локалитетима око језера, изгубљена због плављења и муља. Између римског слоја и византијског слоја има око 40см муља, тако да римски град и јеврејско село леже испод муља, а црква из 5. в. изнад њега.

До тренутка када се хришћанство обликовало и времена повлачења језера сећање на место где су Петар и Андрија живели је замагљено. У 5. в. веку, византијски достојанственици који су ходочастили могли су погрешити у везу места које су препознали као дом св. апостола. Новопронађени натпис, стога, не говори о тачности локације.Археолози, стога, не тврде да је црква апостола заиста подигнута на месту дома св. апостола, али сматрају да су пронашли довољно доказа за идентификацију насеља у којем се тај дом налазио.

Ово откриће је наш најјачи показатељ да је базилика имала посебну везу са св. Петром и вероватно му је посвећена. Пошто је византијско хришћанско предање рутински идентификовало дом Петра и Андрије у Витсаиди, чини се вероватно да базилика обележава њихов дом, каже Нотли. Натпис баца светло на идентификацију места са римском и византијском Витсаидом каже др Дрор Бен-Јосеф (Dr. Dror Ben-Yosef). Посвета са молбом за молитву Симона Петра веома је важна за идентификацију апостолове повезаности са византијском базиликом. То потврђује сведочанство епископа Вилибалда из 8.в., који је посетио цркву, да је хришћанство у византијском периоду обележавало спомен куће Светог Петра у Витсаиди, а не у Капернауму, каже Нотли и додаје: упорно сећање на локацију Петровог дома, у светлу недавних археолошких доказа о околном насељу из раног римског периода од најмање 12 хектара, додаје тежину нашој сугестији да је локалитет Тел-Араџ/Беит ХаБек треба да се сматра водећим кандидатом за новозаветну Витсаиду.

Научници, такође, истичу и да на обалама Галилејског мора нема других порушених византијских цркава.  Ископавање помаже Израелска управа за природу и паркове (Israel Nature and Parks Authority), а тамошње власти се надају да ће откриће подстаћи хришћански туризам на Галилејском језеру.Покровитељи ископавања су Центар за проучавање древног јудаизма и хришћанског порекла (Center for the Study of Ancient Judaism and Christian Origins, CSAJCO), Музеј Библије (Museum of the Bible), Фондација теолошке библиотеке Ланије (Lanier Theological Library Foundation) и ХаДавар Јешива (HaDavar Yeshiva). Током ове сезоне у ископавању су учествовали студенти Кинерет колеџа, као и волонтери из САД, Канаде, Хонг Конга, Словачке, Бразила и Велике Британије.

https://www.haaretz.com/archaeology/2022-08-10/ty-article-magazine/archaeologists-find-entreaty-to-st-peter-in-early-church-by-sea-of-galilee/00000182-8762-d8ab-a3b3-e77f7f870000?fbclid=IwAR1gF1xBdrVWdUEAPjUkjZVIm4jy_lxcAyYBbAixP0naC25NZa1UVv2UU7A

https://www.newswire.com/news/new-inscription-with-petition-for-intercession-by-apostle-peter-21792135?fbclid=IwAR1QGT3vIQe2jA1Asmcg4WNXjyeUkAGXx3swRomYju7KjrJc7BsB7J6Yt3M

https://ca.sports.yahoo.com/news/inscription-petition-intercession-apostle-peter-120100654.html?src=rss

[1]Путна карта са са описима саобраћајница, из периодаа Римског царства. На итинерару су приказивана насеља (станице) и њихова међусобну удаљеност у римским миљама. Итинерари су коришћени у разне сврхе, пре свега у војне, затим трговачке, путничке и поштанске.