АРХЕОЛОЗИ ИДЕНТИКОВАЛИ ЛОКАЦИЈУ РИМСКИХ БАЛИСТА СА КОЈЕ ЈЕ ИЗВРШЕН КОНАЧНИ НАПАД НА ЈЕРУСАЛИМ 70. ГОД. ХР. ЕРЕ

У уторак 9. августа када Јевреји широм света посте у знак сећања на пад Јерусалима Израелска управа за антиквитете (Israel Antiquities Authority) презентовала је резултате новог истраживачког пројекта који осветљава дешавања повезана са  Legio X Fretensis (Tenth legion of the Strait) тј. риском легијом која је заслужна за освајање Јерусалима. Они сматрају да су открили локацију са које је почео напад који је резултирао уништењем јерусалимског храма 70. год хр. ере. Истраживач Криф Арбив (Kfir Arbiv) подсећа да је храм уништен након четворомесечне опсаде и интензивне битке коју је водио римски генерал Тит да освоји град и угуши побуну коју су Јевреји покренули четири године раније. Римљани су имали добро обучену масивну војску, опремљену најбољим војним иновацијама свог времена. Била је то немилосрдна ратна машинерија.

Арбив је проучава римску војну опрему пронађену у ископавањима у Јерусалиму. Многе од ратних направа је изнова израдио заједно са др Рином Авнер, у руском комплексу поред зграде општине Јерусалим. Римски арсенал који је до данас изложен укључује стотине балиста камена различитих величина које су лансиране помоћу софистицираних машина за дејствовање 90-360м, мало камење за праћке које је користила обучена пешадија и катапулте које су лансирали врхове копља за на удаљености од 150-200 метара. Такође су пронашли копља, мачеве и врхове стрела, укључујући тешке врхове стрела који су могли да пробију оклоп.

Из историјских извора знамо да је римска војска користила масивне опсадне овнове да би разбила зидове утврђења и опсадне куле које су достизале висину зидова, али оне још нису пронађене у Јерусалиму“, рекао је Амит Реем (Reem) регионални директор IAA (director of the IAA Jerusalem Region)

Арбивово истраживање се фокусирало на стотине балиста камења, а његова анализа је дефинисала различите величине и тежине. Неки, усмерени против људи, лансирани су уза зидове како би спречили јеврејске побуњенике да изађу изнад зидова, а други тежи су били жестоко лансирани у зидове како би их пробили.

Уз помоћ компјутера лоцирао сам све балисте тачно тамо где су пронађене, присећа се Арбив и додаје узео сам у обзир локалну топографију и локацију градских утврђења из периода Другог храма и направио балистичке прорачуне, укључујући угао лансирања и даљину бацања камења. Сви подаци су упоређени са савременим детаљним описима битке, освајања и разарања Јерусалима јеврејског историчара Јосифа Флавија које је дао у делу Јудејски ратови.

Према истраживању, неке од војних машина римске војске налазиле су се у центру модерног града Јерусалима, у области Нахалат Хашива (Nahalat Hashiva), названом Мачји трг (Cats’ Square).

Арбивово истраживање такође по први пут показује вероватна места на којима је римска војска продрла у градске зидине. Ископавања руског комплекса открила су део Трећег зида тј. треће линије одбране која је окруживала град. На једном месту је пронађена изузетно велика концентрација камења избаченог из балиста. Неки  суполомљени након употребе. Било је евидентно да је римска војска концентрисала своје напоре овде, и стотине, ако не и хиљаде балиста камена, биле су усмерене на ово место.

Ово није изненађујуће, рекао је Арбив нагласивши: ко контролише ово место, доминира читавим крајем и судбином града. Ово се поклапа са Јосифовим извештајем да је Тит дао наређење да се продре кроз градске зидине на северозападној страни града.

Ели Ескосидо директор IAA (IAA Director Eli Eskosido) је рекао: Физички докази огромних ресурса које је користила римска војска у Јерусалиму одражавају изузетно оштре битке које су на крају довеле до уништења Другог храма. Без обзира на унутрашње фракције и немогуће изгледе, мала група јеврејских бранилаца одложила је римску инвазију на неколико месеци до трагичног уништења града. Употреба савремених истраживачких метода открива све више фасцинантне историје Јерусалима.

Јеврејско-римски ратови су били низ устанака против Римског царства који су почели 66. године нове ере за време владавине цара Нерона.

Семе побуне било је као одговор на све веће верске тензије и високе порезе, што је довело до одмазди против римских грађана. Као одговор на побуне,  римски гувернер Јудеје је опљачкао Други храм и покренуо рације да ухапси високе политичке и верске личности у јеврејској заједници.

То је довело до побуне широких размера, што је довело до тога да су римски званичници препустили Јерусалим побуњеницима. Нерон је задужио Веспазијана, римског генерала (потоњег цара). Веспазијан је имао подршку свог сина, Тита. У року од неколико месеци, римске снаге су освојиле неколико великих јеврејских упоришта, раселиле велике групе становништва и извршиле брзу казну над становницима Јудеје.

Тит и његове легије су стигли у Јерусалим 70. хр. ере. Примарно опсадно оружје била је балиста, оружје за испаљивање пројектила које је лансирало или муње или камење на велике удаљености. Развијен од ранијег грчког оружја, ослањао се на другачију механику, користећи две полуге са торзионим опругама уместо затезне шипке. Опруге су се састојале од неколико петљи увијених плетеница.

После неколико битака, цео град и Други храм су уништени, а историчар Јосиф Флавије је изјавио: Јерусалим... је био тако темељно сравњен са земљом ... да није остало ништа што би могло да убеди посетиоце да је то некада било место становања.

Сматра се да је разорење храма био и коначна тачка разлаза Јевреја и хришћана који су се до тада сматрали унутарјеврејском верском заједницом попут садукеја, фарисеја, есена... Наиме, према библијском и ванбиблијском предању Христово пророштво о разорењу Јерусалима, као слици и дешавања која ће обележити историју света, садржало је и опомену на бази које су хришћани искористили краткотрајно повлачење римске војске напустивши Јерусалим пре коначног разорења града и уништења тамошњег храма. Према овим схватањима, то је од стране шире јудејске заједнице схваћено као чин коначне издаје и довело је до изопштења хришћана који, са друге стране, због непријатељстава које је Рим предузимао против Јевреја и сами покушавају да се дистанцирају од јудејске заједнице и представе као независни и другачији у односу на њу. 

Извори: