Нови Завет

Тема вере прожима Посланицу Јеврејима. За писца Посланице вера се исказује кроз истрајност и смелост. Тако, после упозорења у Јевр 6:4–8, писац своје читаоце храбри да истрају у показивању дела љубави (Јевр 6:9–12). Исти образац се налази на крају пог 10, где је обликован као упозорење на последице одбијања Христа. Писац Посланице позива хришћане да сачувају истрајност и смелост у вери како би примили обећања (Јевр 10:26–39). Значајне личности Старог завета су, затим, представљени у Јеврејима 11 као пример особа које су живеле вером. Атмосфера присности карактеристична за читаву Посланицу у овом поглављу досеже врхунац. Чак и хришћанин који је у претходним поглављима наилазио на теме које су тешке за разумевање, може да се окрене овом поглављу како би пронашао охрабење и помоћ. Каталог величанствених сведока или хероја вере враћа читаоцу храброст и надахнуће који су неопходан предуслов за јачање истрајности у духовној борби.

Некромантија, сакрална проституција, ритуално сахрањивање... Ово су теме које доминирају у јулским открићима повезаним са областима библијског света, а које се тичу археолошких проналазака или радова објављеним у вези са ранијим проналасцима. У географском смислу они се крећу од области Јерусалима, преко Негевске пустиње до галилејског села које се налази у близини градова, веома значајних за новозаветне приповести.

Посланица је била упућена хришћанској заједници (или заједницама) чији су се чланови суочили са прогонима и одбацивањима друштва у коме су живели. Постојала је опасност да неки од њих постану малодушни и да напусте веру у Христа. Писац зато осећа потребу да им се обрати и да их учврсти у вери. Не зна се тачан интензитет нити тачан облик притисака које је ова заједница подносила, нити какве је све то последице остављало на животе верника. Можда је било физичких насртаја на живот и имовину јудео-хришћана. Чини се да је већи проблем вероватно представљало омаловажавање и изругивање са којим су се сусретали.

Међу личностима које су обележиле библијску праисторију изабрани су Авељ, Енох и Ноје. Следе их праоци Израила затим Мојсеј, Исус Навин, великани из времена судија и царева Израила и Јуде. Нису заборављени ни пророци... Скоро цела историја Старог завета сажета је у јединственој ретроспективи коју доноси 11. глава Посланице Јеврејима.

Мај текуће године био је обележен значајним археолошким вестима у области археологије библијског света које су, просто, претицале једна другу. Две од три које доносимо као најзначајније, можда и пророчки, наговештавају будуће токове археологије која све више постаје подручје сусрета природних и друштвених наука. Треће место доделили смо два миленијума старој признаници, написаној на камену, а пронађеној крај ходочасничког пута који је повезивао Силоамску бању и храм древног Јерусалима. Друго место заузела је вештачка интелигенција оспособљена да чита и преводи акадско писмо, а прво представљање првог академског чланка који доноси резултате испитивања eвалских таблица проклества.

Током своје јавне службе Христос је више пута ходочастио у Јерусалим посећујући и тамошњи храм. Макар једном је пре посете храму посетио Силоамску бању, базен који је служио и као ритуално купалиште за бројне ходочаснике. Том приликом је учинио једно од својих чувених знамења. Можемо да замислимо како је после тога, у пратњи својих ученика, трасом дугом 600м ходио дуж храмовне горе кроз гужву тзв. ходочасничког пута која није подразумевала само велики број поклоника, већ, како новија истраживања показују и живу трговачко-економску делатност. Рачун исписан на камену потврђује овакву сцену, док име Симон, које је на њему исписано одражава атмосферу тадашњих јеврејских држава у којима је ово било јено од најчешћеих имена. Стога, то је атмосфера унутар које је логично да је један од дванаесторице имао управо то име...

Древна Петра је, засигурно, једна од најатрктивнијих локација за оне који хоће да се упознају са библијским светом и његовим археолошким и културолошким благом. Саградили су је и својом престоницом учинили Навутејци, мање познат народ древног Оријента. Проналазак храма посвећен њиховом врховном богу, Душари под водама које окружују Италско полуострво показује да су били утицајни трговци широм древног Римског царства, и засигурно представља једно од најзначајнијих открића овог месеца. Велики пажњу је привукао и проналазак фрагмента старосиријског превода Еванђеља испод грчког и грузијског текста, али прво место додељујемо новом читању Офелског натписа којим се овај текст повезује са древним Савејским краљевством, али и библијском приповешћу о његовој краљиви и цару Соломону, сусрету који је надахнуо бројне уметнике кроз истoрију.

Тим поводних археолога који раде на обали Италије идентификовао је потопљени навутејски храм који датира из 1. в. хр. ере, саопштило је Италијанско министарство културе (ItalianMinistryofCulture). Ово је први навутејски храм који је откривен ван традиционалне територије која се повизавала са арпаким краљевством Навутеја успостављеног на подручју од јужне Сирије до северне Арабије. Престоница града била је у древној Петри, граду уклесаном у станама у савременом Јордану.

Да ли је васкрсли Христос противречио својим исказима позвавши ап. Тому да га дотакне иако је мало раније то забранио Марији Магдалени (Јн 20:17.27) и да ли су еванђеља противречна у опису сусрета Христа? Матеј каже да је Марија Магдалена Христу обгрлила ноге, док Јован да јој је то било ускраћено (Мт 28:1.9)?

Научник је пронашао изгубљени део преписа библијског текста око 1750 година након што је првобитно написан. Све што му је било потребно је ултраљубичаста опрема за фотографисање и обиље истраживачког знања.