Нови Завет

Древна навутејска престоница после два миленијума је отворила своја блага пред истраживачима који су отишли до сада непознате, могуће краљевске, гробнице и унутар њих нашли пехар који подсећа на свети грал какав је представљен у филму сниманом на овој локацији Индијана Џонс и последњи крсташки поход. Још древнија ризница од скоро 500 артефаката откривена је у близини древног Вавилона, док на територији Јерусалима су пронађени остаци пореског средишта из времена првог храма.

Рани приказ Исуса недавно је откривен у византијској цркви из око 6. в. дубоко у израелској пустињи Негев. Истраживачи су идентификовали портрет хришћанског Месије из неколико бледих обриса уз помоћ комбинације услова која је била готово чудесна.Поред археолога и конзерватора са Универзитета у Хаифи (Haifa University), проф. Гаја Бар-Оза, Јотама Тепера и Равита Лина (Prof. Guy Bar-Oz, Yotam Tepper и Ravit Linn) тим су чинили и историчари уметности заједно реализујући вишегодишњи интердисциплинарни истраживачки пројекат Програм истраживања византијске биоархеологије у Негеву на Унесковој листи светске баштине, Шивта (Negev Byzantine Bio-Archaeology Research Program at the UNESCO World Heritage Site, Shivta). Његов циљ је да се испитају разлози колапса комплексног друштва у еколошки маргиналном региону пре 1.500 година. Пројекат се заснива на Институту за археологију Зинман Универзитета у Хаифи (Zinman Institute of Archaeology of the University of Haifa) и води га Бар-Оз (Bar-Oz).

Ретко се дешава да најзначајнија археолошка открића у области библијске археологије буду доминантно повезана са Новим заветом. Август 2024. године је такав месец. И док размишљамо о великом каменолому који је подарио плоче за ходочаснички пут којим је вероватно ходио Христос са својим ученицима, међу којима је био и Петар који је можда посматрао уграђивање огромних блокова камена из истог каменолома у храмовни комплек (што га је можда касније инспирисало за поуку о хришћанима као живом камењу новозаветног храма – богослужбене заједнице) и док читамо о открићу остатака сигагоге у Хоразиму, и то управо из времена када је Христос деловао у овом граду, не треба да заборавимо на јединствени печатни-прстен-амајлију која открива не само снажни утицај Асирије у Јудеји, већ и борбу Јудејаца да одрже свој национални идентитет. И више од тога, потврђује употребу библијских имена у периоду у који иста имена смешта и библијски текст.

Многи важни археолошки налази су резултат случајних догађаја . У Израелу су пуком срећом пронађене две глинене коњске главе које су некада биле део скулптура коња. Они су откривени само због јаких киша и поплава које су их разоткриле у земљи саопштила је Израелска управи за старине (Israeli Antiquities Authority, IAA). Ови артефакти потичу из два различита историјска периода и омогућавају стручњацима да схвате важност коња у овим различитим епохама. Јака киша која је уследила после неколико година суше довела је до поплава и слегања земљишта у неким областима. Ове кише су довеле до откривања неких историјских артефаката који су дуго закопани, укључујући и главе два глинена коња. Два артефакта су направљена печењем глине и имају само неколико цм у пречнику. Две глинене коњске главе из различитих периода

Археолози у Египту су открили 63 гробнице од опеке и неколико једноставних сахрана које садрже колекцију златних фолија из касног периода 26. династије. Ово је у корелацији са птолемејском ером (305.пре Хр.-30. хр.ере), са бројним бронзаним новчићима из херметичког периода који су такође пронађени током ископавања мисије на гробљу Тел Ал-Деир у граду Дамату.

Мај текуће године био је археолошки богат месец који нам је подарио различита открића која могу да буду повезана са Старим и Новим заветом. И док откриће главе богиње Хигије у древној Лаудикеји можда може да у сећање дозове поруку лаудикејским хришћанима овог града, записану у последњем библијском спису, нова анализа и предложено читање симбола древног храмовног омплекса Саргона II осветљава аспирације древног асирског владара, а можда и династије којој је припадао. Коначно, примена нових метода датирања археолошких налаза на подручју Јерусалима, древне налазе повезује са библијским извештајима.

Јерусалим је 70.год. хр. ере био опкољен римским трупа, а затим и уништен. Према неким изворима, овај догађај је био и тачка коначног раздвајања Јудеја и хришћана који су се до тада сматрали јудејском сектом. Повод је била чињеница да су хришћани, у складу са Христовом пророчком опоменом (Mт 24:15-22) напустили Јерусалим када се, пре коначног уништења, указала прилика за то.То су Јудеји схватили као издају и напуштање не само светог града већ и препуштање светог места (храма) ужасној судбини. Детаљнији подаци у вези са тим сачувани су у хришћанским историјама из 4. в. које је писао Јевсевије Кесаријски. Он бележи да су јерусалимски хришћани пребегли у Пелу, насеље које се данас налази у Јордану. Да ли се догодио овај чудесан догађај? Да ли постоје докази о хришћанима из 1.в. у древној Пели?

Четворонедељни пројекат под надзором Француске археолошке мисије (French Archaeological Mission at the ancient dockyard of Kition) у древном бродоградилишту Китион на Кипру уродио открићем мноштва артефаката и архитектонских обележја, од којих неки датирају још из 12. в. пре Хр. као и више слојева насеља. Археолошки тим Китиона (Kition archaeological team), предвођен др Сабином Фоурриер (Dr Sabinne Fourrier) са Универзитета МЕАЕ-ЦНРС-Лион (MEAE-CNRS-Lyon), почео је са радом у октобру 2021. год., а резултате је недавно објавило кипарско Одељење за антиквитете (Cyprus’s Department of Antiquities).

Дворац Зерзеван (Zerzevan) је војно насеље уз древни пут, налази се на 124м високом стеновитом брду, заузима стратешко место између Амиде и Даре. Омогућује поглед на читаву долину и контролишући огромно подручје због свог положаја на древном трговачком путу, замак је био поприште значајних сукоба између Римљана и Сасанида. Истовремено, ово утврђење је 1900 година чувало тајне митраистичког култа. Наиме, ископавања у замку Зерзеван у округу Чинар у Дијарбакиру (Çınar Diyarbakır), на југоистоку Турске, открила су област у којој су учесници тајних ритуала окупљали око учења и веровања повезаних са Митром. Овај замак је служио као војно насеље током Римског царства и представља значајну регионалну туристичку атракцију.

Град Ефес је, према Дап 19, био позорница побуне коју је подстакао сребрнар по имену Димитрије. У неком тренутку, овај кујунџија је видео драматичан пад продаје и осетио је да је његова егзистенција озбиљно угрожена. Према тексту, Димитрије, који је производио сребрне фигурине Артемиде, кривио хришћане и њихове богословске ставове за пад потражње његових производа. Окупио је групу занатлија истомишљеника и они су узбуркали град. Тврдили су да ће присуство ап. Павла уништити Артемидин углед и углед њеног храма у Ефесу, који се сматрао једним од седам светских чуда.