Моав

Значајан број научника сматра да Исаијин ламент треба да се смести у времена експанзије Асирије током времена владавине Тиглат‑Пилесер III (745–727. пре Хр.) и Сенахериба (705–681. пре Хр.). Чини се да је временска одредница из Ис 16:14 прилично конкретна и говори о три године после којих ће слава Моава бити поражена. Ово пророштво неки тумачи повезују са асирским походима 734–732. пре Хр. (време Тиглат-Пилесера III) или са казненим војним походима које је цар Сенахериб предузимао против низа побуњеника у региону око 701. год. пре Хр.То је било време током којег се Моав налазио у сложеном положају, час као вазал, час као побуњеник против Асирије.Политички гледано, ово је тренутак његовог слома. Империје се сударају, мали народи страдају, геополитика гута периферију.

Нова археолошка открића омогућују нам да упознамо не само дешавања у древним јеврејским царствима, Јуди и Израилу већ и на ширем подручју библијског Оријента. Она нам поможау да "осетимо" атмосферу у којој пишу библијски писци, околности у које смештају догађаје и личности о којима пишу и саме догађаје који су описани у њиховим наративима. Нарочито су значајна она која говоре о народима који су окруживали библијски Израил и који су, природно, са Израилом и Јудејом били у непосредном и често динамичном односу.