Нови Завет

Маслина се, очито, сматрала једном од највећих драгоцености региона, краљицом стабала (Суд 9:8-9; 2Цар 18:32) чија лепота симболише свеколики напредак, узвишеност и достијанство (Пс 52:8; 128:3; Ос 14:6; Јер 11:16), због чега је њено дрво коришћено у изради култних предмета (1Цар 6:23; Нем 8:15). Једна од савезних претњи, које Господ упућује Израилу јесте уништење њихових маслинака које је последица кршења савеза (Ам 4:9) Сађење маслине је, насуптот томе, посматрано као знамење есхатолошког чина и свеопште обнове свега приликом успостављања будућег царства (Ис 41:19). Штавише, обрана маслина лишена свог плода симболисала не тешке губитке (Јов 15:33), али због потенцијала обнове коришћена је управо као подсетник на обнову историјског Израила упркос тренутних недаћа са којима се суочавао изабрани народ (Ис 17:6-7; 24:12-14; Аг 2:19уп. Јер 31:12). Стога, вра и верност коју пророци исповедају јесте уздање у Божије дело спасење и у околностима када род маслине превари (Ав 3:18), односно у околностима апокалиптичких недаћа. Очекивано је, стога, што маслина постаје и есхатолошко-апокалиптички симбол повезан са новим Јерусалимом и његовим храмом и уопште обиљем есхатолошких благослова (Јзк 32:14; Зхр 4:3; Отк 11:14)

Мај 2022. год. обележен је значајним открићима и новим сазнањима у вези ранијих отрића из времена хајмонеско-иродијанске ере, односно времена са краја историје Старог и почетка историје Новог завета. И док новооткопана фарма на подручју Галилеје представља први налаз овог типа и веома значајан збг високог степена очуваности, нова сазнања у вези древног открића Цезареје Филипове враћају нас изнова на древне новозаветне текстове међу којима је нарочито интригранта онај о цркви која неће бити надвладана вратима ада, што је идиом којим је означав и један од улаза у дубоке пећинске ходнике који су се доводили у везу са богом Паном и, последично, оријастичким култом плодности.

Ирод је политички прагматик. У еванђељима је описан као човек спреман на злочин и суровост. Приписује му се убиство свештеника Захарије, оца Јована Крститеља и погубљење витлејемских младенаца. Иродова суровост и спремност на обрачун онима које је препознаовао као политичке опоненте и потенцијалну опасност по своју власт потврђена је и ванбиблијским изворима. Сматран се за немилосрдног владара који је на подручје Јудеје и Израила увео многе римске културне норме које су, између осталог, укључивале архитектонске иновације и подстивање интезивног купања. Иродов прагматизам, међутим, није био повезан само са политиком, већ и са луксузом којим се окруживао. Ово потврђује и најновија студија објављена у часопису Scientific Reports. У њој се показује да су Јудеја и Галилеја крајем прехришћанске и почетком хришћанске ере били знатно развијенији у неким индистријским гранама него што се то раније претпостављало.

Да ли можете да замислите да налетите на оглас: четири свитка са Мртвог мора. На продају су библијски рукописи који датирају из најмање 200. пре Хр. Ово би био идеалан поклон образовној или верској установи од стране појединца или групе. Звучи невероватно, али оглас је објављен давног 1. јуна 1954. год. од стране архиеп. Самуила, старешине сиријског манастира Св. Марка у Wall Street Journal-у. Архиеп. Самуил је фрагменте купио од витлејемског трговца антиквинтетима Кандоа који их је набавио од бедуинских пастира који су тврдили да су их седам година раније нашли у пећинама крај Мртвог мора. Палестина позних 1940тих била је превирањима и архиеп. Самуил је прокријумчарио је четири фрагмента у сиријску цркву у Њу Џерсију, где су чувани до објављивања поменутог огласа. Преко америчког агента археолог Јигаел Јадин (Yigael Yadin) је купио четири свитка у име државе Израел. Свици су садржали комплетни рукопис прор. Исаије, коментара Књиге прор. Авакума, Правило заједнице и Апокрифног Постања. У међувремену, бедуински пастири пронашли су још три свитка које су продали другом витлејемском антиквару, Салаху. Ове свитке набавио је отац Јигаела Јадина, такође археолог Е. Л. Сукеник (E. L. Sukenik) и поклонио их је Јеврејском универзитету у Јерусалиму (Hebrew University in Jerusalem). То су били други примерак Исаије, Ратни свитак и Свитак захвалности.

Скоро потпуно нетакнута глинена уљаница од пре 2.300 година пронађена је у близини каменог купатила током недавних конзерваторских радова у Националном парку Моунт Геризим. Лампа је откривена док су радници ручно чистили простор око каменог купатила. Сјајно је пронаћи нешто чак и након свих тих година ископавања, рекао је Нетанел Елимелех (Netanel Elimelech,), директор парка који води Израелска управа за природу и паркове (Israel Nature and Parks Authority). Пронашли смо много уломака глине који леже унаоколо, али пронаћи нешто употпуњено знацима употребе је прилично лепо. Још увек можете видети црне трагове паљења из времена када је лампа коришћена. То вас враћа унатраг кроз време...Рашчишћавали смо веома близу површине и лампа је једноставно искочила.

Појам античка Грчка односни се на културу, цивилизацију и државу која је настајала и формирала се на подручју савремене Грчке, Турске, а касније и на територијама које су Грци заузели у ратовима. То је период који се приближно може датирати, уколико се рачуна и период који се назива класичном Грчком, у време од 700 до 323. год. пре Хр. Ово је време познато по својој уметности, архитектури, филозофији и напретку у уметности и технологији и развоју политичког уређења од полиса до царства.

Израелски затвор максималног обезбеђења у Мегиду премешта се на другу локацију. Ово се не дешава често, а разлог је још чудеснији – археолошко налазиште које је откривено испод овог објекта. Наиме, истраживачи су у периоду 2004-2008. год. открили најстарији познати мозаик са хришћанским мотивима испод мегидског затвора. Истраживања која је водио др Јотам Тепер (Dr. Yotam Tepper) пронашао је остатке хришћанске молитвене сале из 3. в. и мозаик са грчким натписом Богу Исусу Христу. Ово је, за сада, настарији познати и недвосмислено потврђени хришћанскин молитвени простор на свету, сматрају представници Израелске управе за антиквитете (Israeli Antiquities Authority, ИАА) додајући да структура сеже у време пре него је хришћанство постало дозвољена религија.

Вible archaeology report, престижна страница која се бави библијском археологијом, је и за април текуће године предложила три битна догађаја, значајна за археологију библијског света. У групу ових догађаја убројан је један који се одгирао у Египту,[1] други се тиче волонтерске акције на локацији значајних дешавања описаних у Новом завету[2] и трећи се доноси резултате нове анализе и датовања једне од најпознатијих релилквија у историји. Према нашем схватању постоје и други догађаји повезани са библијском археологијом, и то непосредније повезани са Светим писмом. Стога, одлучујемо се за само један налаз који је донео поменути сајт (и то онај који се тиче Ториснког покрова), док више пажње посвећујемо резултатима студије која указује на рано присуство хришћанства међу номадским арабијским племенима и налаз древног пловила крај древног Урука (биб. Орех), града који се повезује са легендарним краљем Гилгамешом.

Током значајног дела Средњег века библијски, и уопштено хришћански, мотиви доминирали су у сликарству које је пре свега било повезано са доминатним хришћанским веровањем. Уопштено, на неки начин сликарство је било схватано као израз тог веровања. Каткад је свођено на Библију за неписмене, док му се у другим и другачијим околностима давала суштинска, литургијска улога, али – у оба случаја - уз мање или више јасно дефинисане сликарске каноне. Мање је познато да хришћанска ликовна уметност преузима античке мотиве (каткада и идеје) и инкорпорира их у свој корпус дајући им нови израз (и смисао). Са дуге стране, почетак новог века са препородом (ренесанском) која је била пратећи (или можда узрочни) моменат долази до снажног враћања античким, прехришћанским, мотиви и, чак, многе хришћанске (и изразито библијске) представе бивају обликоване у духу античких идеала. То, међутим, није ново будући да се чини да је хришћанска иконографија веома рано почела са преузимањем прехришћаних (паганских) образаца.

Изградња овог пута можда је био део напора да се умире становници Јерусалима, изјавио је коаутор рада археолог Нахшон Зантон (Nahshon Szanton). Др Ариел додаје да се разлог изградње не може поуздано утврдити иако сви ови разлози налазе подршку у историјским документима.Истраживачи кажу да је могуће да је Пилат дао изградити улицу како би се смањиле тензије са јеврејским становништвом. То је можда био део поступака који су имали за циљ да се Јерусалим уклопи у римски свет, а делом можда имао за циљ да се углед имена [Понтија Пилата] повећа великим грађевинским пројектима. Па, ипак, Пилатово име није остало запамћено по покретању великих грађевинских пројеката, већ по томе што је судио Исусу Христу предавши га на распеће.