Есени

Намеће се питање на који се дух сиромаштво односи? Да ли су блажени сиромашни Духом Светим или људским духом који човека чини способним за препознавање позива Духа Светог и одговор на њега. Без обзира на одговор који дамо на прво питање намеће се друго: зашто би сиромаштво у Светом или људском духу било блажено?... Чак иако се не говори о Светом већ људском духу, проблем остаје јер је потоњи описан као унутрашње средство самоспознаје (тајни људских) које омогућава сусрет човека са Духом Божијим који познаје тајне Божије (1Кор 2:10-11). Дух и дух, стога, чине место сусрета човека и Бога будући да не говоримо речима наученим од људске мудрости, него речима наученим од Духа тумачећи оно што је духовно духовним људима. А земаљски човек не прима што је од Духа Божијег... зато што о томе на духован начин треба расуђивати (1Кор 2:13-14). Земаљски човек се описује као онај који нема духа (Јд 19) јер управо Дух Божији сведочи нашем духу да смо деца Божија (Рим 8:16) молећи се на нас уздисајима неисказаним (Рим 8:26).

Да ли можете да замислите да налетите на оглас: четири свитка са Мртвог мора. На продају су библијски рукописи који датирају из најмање 200. пре Хр. Ово би био идеалан поклон образовној или верској установи од стране појединца или групе. Звучи невероватно, али оглас је објављен давног 1. јуна 1954. год. од стране архиеп. Самуила, старешине сиријског манастира Св. Марка у Wall Street Journal-у. Архиеп. Самуил је фрагменте купио од витлејемског трговца антиквинтетима Кандоа који их је набавио од бедуинских пастира који су тврдили да су их седам година раније нашли у пећинама крај Мртвог мора. Палестина позних 1940тих била је превирањима и архиеп. Самуил је прокријумчарио је четири фрагмента у сиријску цркву у Њу Џерсију, где су чувани до објављивања поменутог огласа. Преко америчког агента археолог Јигаел Јадин (Yigael Yadin) је купио четири свитка у име државе Израел. Свици су садржали комплетни рукопис прор. Исаије, коментара Књиге прор. Авакума, Правило заједнице и Апокрифног Постања. У међувремену, бедуински пастири пронашли су још три свитка које су продали другом витлејемском антиквару, Салаху. Ове свитке набавио је отац Јигаела Јадина, такође археолог Е. Л. Сукеник (E. L. Sukenik) и поклонио их је Јеврејском универзитету у Јерусалиму (Hebrew University in Jerusalem). То су били други примерак Исаије, Ратни свитак и Свитак захвалности.

Но, која је у свему томе улога Јована Крститеља? Он своју улогу приказује снажном сликом преузетом од старозаветних пророка и доцније разрађеном од стране новозаветних писаца.

Есени, тајанствена јеврејска заједница са краја прехришћанске и почетка хришћанске ере. О њима пишу Филон Александријски, Јосиф Флавије и Плиније Старији, а ћуте писци Новог завета. Зашто њихова заоставшина и данас окупира пажању јавности?