САРКОФАГ РАМЗЕСА ВЕЛИКОГ - фрагмент идентификован више од једне деценије након открића

18 Јануар 2025

Више од 3.200 год. након смрти Рамзеса Великог (вл. 1279–1213. пре Хр.), идентификован је велики део његовог гробног саркофага. Објављујући у часопису Revue d’Égyptologie, Фредерик Паираудеау (Frédéric Payraudeau), проф. египтологије на Универзитету Сорбона (Sorbonne University), предложио је да је исписани гранитни фрагмент откривен пре скоро 15 година некада припадао спољашњем ковчегу једног од најпознатијих египатских монарха.

Откривање Рамзеса Великог

Мумија Рамзеса II—познатог као Рамзес Велики и кога неки изједначавају са озлоглашеним фараоном из приче о изласку Јевреја из Египта — откривена је1881. године, али није пронађена у оригиналном ковчегу, јер је тело пребачено у обичан дрвени ковчег у антици да га заштити од пљачкаша гробова. Сада се чини да је идентификован део оригиналног гранитног саркофага из његове сахране.

Откривен у коптском манастиру у региону Абидоса у централном Египту 2009. год., саркофаг је поново користио првосвештеник Менкепере током 21. династије (1069–943. пре Хр.), који је изнова писао преко већег дела оригиналног хијероглифског текста. Упркос томе, Паираудеау је успео да уочи издајничке знакове да је саркофаг првобитно припадао моћном фараону. Моје колеге су мислиле да се картуша којој претходи реч „цар“ односи на првосвештеника Менкепера који је владао јужним Египтом око 1000. год. пре Хр., рекао је Пајро  додајући: међутим, ова картуша заправо датира из претходне гравуре и стога је означила свог првог власника.

Иако је краљевска картуша свакако била наговештај да нешто није у реду, она није одговорила на питање ко је био претходни царски власник. У Књизи капија видимо, наставио је Пајро, иницијску причу резервисану за цареве у време Рамзеса, која је могла да указује само на краљевски саркофаг. Краљевска картуша носи име крунисања Рамзеса II, али то је маскирано стањем камена и другом гравуром, додатом током поновне употребе.

Са овим траговима, Паираудеау је закључио да је саркофаг првобитно морао припадати ником другом до Рамзесу II. Међутим, то не би био његов једини ковчег. Као и други фараони, Рамзесова сахрана би укључивала три угнежђена ковчега: унутрашњи златни, посредни ковчег од алабастра и на крају спољни гранитни саркофаг.

Унутрашњи златни ковчег би био посебно цењена мета за древне пљачкаше гробова, што је захтевало пребацивање фараона у дрвени ковчег - па чак и другу гробницу - само кратко време након његове смрти. Међутим, нису само пљачкаши гробова представљали претњу; чак су и фараони били познати по крађи гробних добара и ковчега својих претходника. Заиста, један од ковчега Рамзесовог наследника, Мернептаха (вл. 1213–1203. пре Хр.), однет је из Долине краљева у Танис и поново га је употребио каснији фараон Псузанес I (вл. 1047–1001. пре Хр.).

Рамзес II се често сматра међу највећим и најмоћнијим фараонима старог Египта, који је водио бројне војне кампање на Леванту, Нубији, Либији и Сирији. Такође се успешно борио против Народа мора, потписао је чувени Кадешки уговор са Хетитима и, као градитељ града Пи-Рамесес у делти Нила, често је идентификован као фараон изласка. Међутим, неки сматрају да је он заправо фараон злостављања који је наредио погубљене мушке јеврејске деце, а да је његов наследник Мернептах фараон изласка.

Извор:

https://www.biblicalarchaeology.org/daily/ancient-cultures/ancient-egypt/the-sarcophagus-of-ramesses-the-great/