Лилит

Феминистичке библистикње провеле су године у покушају да преобликују жене описане у Библији кроз њихову призму. Како се поље библијских студија шири, тако се шире и перспективе и гласови оних који учествују, дајући нове увиде о ликовима који су традиционално били маргинализовани у тексту. Већина се слаже да су Библију углавном написали мушкарци и за мушкарце, јављају се гласови који сугериши да тај образац читања није једини. Преиспитивање модела читања може да створи нова схватања и ставове према хваљеним и омаловаженим ликовима, а феминистички објектив пружа више емпатије према библијским личностима које су лоше третиране, посебно према женама.

Чудовишта су свеприсутна појава савремене кинематографије, од Дракуле до аждаја и Кракена, али они нису савремена фикција. Популарна хорор остварења и креатуре познате из фантастике (епске и научне) често имају своје аналогије у митовима древних времена, као и апокалиптичкoj књижевности како библијскoj тако и ванбиблијскoj. Сада, када је "ноћ вештица" за нама, можда постоји специфичан начин да је обележимо подсетивши се на нека чудовишта библијских времена.

Књижевни приказ њеног карактера се може упоредити са хуком сове у пустињи. Она је прва, непотчињена, супруга Адамова. Приказује се веома разнолико. Описи Лилит крећу се од представљања ове митске личности као као Евине пријатељице до описа у којима је иста личност приказана као Адамова ноћна мора. Лилит је у ствари била нека врста женског демона и по први пут се јавља у сумерским еповима.