Библијски Културни Центар

Најдирљивији пример изненађујућег одсуства у нашим еванђељима односи се на Исусово детињство. Какав је био Исус као дете? Како се понашао овај млади Син Божији? Да ли је неко знао да је божански? Осим јединствене приче у Луки 2, четири еванђеља нам не говоре. Имамо, међутим, апокрифно еванђеље које говори о томе. Зове се Томино еванђеље детињства и већ дуго добро је познато научницима. Штавише, 13. јуна 2024 објављено је да је откривен нови рукопис овог еванђеља који је наводно најстарији писани запис о детињству Исуса Христа.

Олтарско светиште на отвореном, названо бамах (множина бамот), познато је кроз неколико књига библијског канона — али највише од из 1-2Царевима, где они играју истакнуту улогу у процени перформанси цара. Бамот, који се у преводима Библије често назива „висинама“, била су места за богослужење која су обично садржавала олтар. Опште разумевање бамаха и начина на који је функционисао може се стећи коришћењем доказа из библијског текста, као и археологије.

Северни Ирак је предео препун историјског и економског значаја. Током раног 20. в., међународни нафтни конзорцијуми слали су бизнисмене, геологе и инжењере у то подручје у потрази за нафтом. Њихова истраживања су их на крају довела до хумка Yorghan Tepe, око 16км југозападно од Киркука. Случајни налази и накнадна ископавања открила су да је ово место древни Нузи, напредан град из бронзаног доба чије су сада познате Нузи плоче осветљавале интригантне правне обичаје који подсећају на оне забележене у ери праотаца Израила описаној у Постању.

Древна навутејска престоница после два миленијума је отворила своја блага пред истраживачима који су отишли до сада непознате, могуће краљевске, гробнице и унутар њих нашли пехар који подсећа на свети грал какав је представљен у филму сниманом на овој локацији Индијана Џонс и последњи крсташки поход. Још древнија ризница од скоро 500 артефаката откривена је у близини древног Вавилона, док на територији Јерусалима су пронађени остаци пореског средишта из времена првог храма.

Археолози су открили интригантне тајне библијског града који се налази у Обећаној земљи, где су се Израилци населили након егзодуса из Египта. Hалази укључују камене зидове, грнчарију и друге артефакте који датирају пре више од 3.200 година из Заное, града који се спомиње у Старом завету. Међу откривеним артефактима је сломљена дршка посуде на којој је исписан јеврејски текст: припада цару.То даје додатну веродостојност библијском наративу наводи се у саопштењу за штампу Израелске управе за старине (Israel Antiquities Authority, IAA), која је извршила истраживање и ископавање.

Рани приказ Исуса недавно је откривен у византијској цркви из око 6. в. дубоко у израелској пустињи Негев. Истраживачи су идентификовали портрет хришћанског Месије из неколико бледих обриса уз помоћ комбинације услова која је била готово чудесна.Поред археолога и конзерватора са Универзитета у Хаифи (Haifa University), проф. Гаја Бар-Оза, Јотама Тепера и Равита Лина (Prof. Guy Bar-Oz, Yotam Tepper и Ravit Linn) тим су чинили и историчари уметности заједно реализујући вишегодишњи интердисциплинарни истраживачки пројекат Програм истраживања византијске биоархеологије у Негеву на Унесковој листи светске баштине, Шивта (Negev Byzantine Bio-Archaeology Research Program at the UNESCO World Heritage Site, Shivta). Његов циљ је да се испитају разлози колапса комплексног друштва у еколошки маргиналном региону пре 1.500 година. Пројекат се заснива на Институту за археологију Зинман Универзитета у Хаифи (Zinman Institute of Archaeology of the University of Haifa) и води га Бар-Оз (Bar-Oz).

Пећ из неолитског насеља више од осам и по миленијума је крила мало парче хлеба које су археолози недавно открили на подручју древне Анадолије. Нешто млађи лајнер за очи са траговима црне боје пронађен такође у Анадолији открива не само бригу античких жена о свом изгледу, већ и атмосферу библијских наратива који говоре о древној пракси украшавања лица. Ипак, најзначајније откриће овог месеца је мач египатског војника из времена изласка и са ознаком знаменитог фараона, Рамзеса Великог.

Ретко се дешава да најзначајнија археолошка открића у области библијске археологије буду доминантно повезана са Новим заветом. Август 2024. године је такав месец. И док размишљамо о великом каменолому који је подарио плоче за ходочаснички пут којим је вероватно ходио Христос са својим ученицима, међу којима је био и Петар који је можда посматрао уграђивање огромних блокова камена из истог каменолома у храмовни комплек (што га је можда касније инспирисало за поуку о хришћанима као живом камењу новозаветног храма – богослужбене заједнице) и док читамо о открићу остатака сигагоге у Хоразиму, и то управо из времена када је Христос деловао у овом граду, не треба да заборавимо на јединствени печатни-прстен-амајлију која открива не само снажни утицај Асирије у Јудеји, већ и борбу Јудејаца да одрже свој национални идентитет. И више од тога, потврђује употребу библијских имена у периоду у који иста имена смешта и библијски текст.

Недавна археолошка ископавања у замку Кеф, древној урартској тврђави која се налази на 2.300м надморске висине у округу Адилчеваз у Битлису, у Турској, дала су изванредан низ налаза. Предвођен ванредним професором др Исмаилом Ћошкуном (Dr. İsmail Coşkun) са Универзитета Ван Јузунку Јил (Van Yüzüncü Yıl University), тим је открио артефакте који нуде нови увид у урартску цивилизацију, која је напредовала пре више од 2.700 год. Овоме треба додати "поновно откриће" скелета "Ноја", односно скелета из средине 5. миленијума пре Хр., откривеног у древном Уру. Од нарочитог значаја је чињеница да је скелет пронађен у изузетно дубоком слоју муља који се повезује са библијским потом. Не мање значајно је откриће древне винарије на Арарату што се посредно може повезати са приповешћу о Нојевом пијанству.

Сумерска религија је била политеистичка, а Сумери су обожавали велики бројбожанстава. Ова божанства су била антропоморфна бића и требало је да представљају природне силе света. Нека од ових божанстава су имала своје пандане у религији других месопотамских народа. Процењује се да се божанства у сумерском пантеону броје стотинама или чак хиљадама. Ипак, неки богови и богиње су значајније заступљени у религији Сумера, па се стога могу сматрати главним божанствима сумерског пантеона.