Библијски Културни Центар

Остаци соларног храма у близини Јерусалима и малог минијатурног и најстаријег пронађеног златног артефакта пронађеног у Јерусалиму откривају околности и односе јеврејских племена и царстава са Хананцима, њиховим наследницима, Феничанима, али и Египтом, посредно или непосредно потврђујући библијски наратив. У исто време древна хуријанско-хетитска глинена плочица сведочи о грађанском рату у хетитској империји и доноси молитву хетистког владара за победу над непријатељимима, откривајући молитвене обрасце (који заједно са другим хетитским молитвама) можда имају улогу претече псаламске књижевности какву препознајемо у Светом писму.

Истраживачи на подручју древног библијског света током овог месеца су дошли до вредних открића која могу да помогну у контекстуализацији библијских наратива и културно-друштвених струјања која су била у њиховој позадини. Међу бројним открићима издвајају се проналазак ретке халколитске посуде од слоноваче, откриће помпејских фресака ретког квалитета и откриће остатака масивне грађевине ахеменидског периода древне Персије у мање приступачним деловима савременог Ирана.

Пет избледелих слова исписаних на посуди за складиштење су сви текстуални докази које имамо о Абел Бет Мааки из 9.в. пре Хр., насељу на крајњем северу Израела. Међутим, овај кратак и скроман текст може бацити ново светло на границе древног Израила какве познајемо.

Град Ефес је, према Дап 19, био позорница побуне коју је подстакао сребрнар по имену Димитрије. У неком тренутку, овај кујунџија је видео драматичан пад продаје и осетио је да је његова егзистенција озбиљно угрожена. Према тексту, Димитрије, који је производио сребрне фигурине Артемиде, кривио хришћане и њихове богословске ставове за пад потражње његових производа. Окупио је групу занатлија истомишљеника и они су узбуркали град. Тврдили су да ће присуство ап. Павла уништити Артемидин углед и углед њеног храма у Ефесу, који се сматрао једним од седам светских чуда.

Тајанствени рано-алфабетски натпис који је пре скоро века откривен у Вет-Шемешу (средишњи Израил) и даље привлачи пажњу стручњака. Иако није најстарији алфабетски текст пронађен у Израелу, свакако је један од најстаријих и датира у период 1500-1300. год. пре Хр. Оно што је специфично је чињеница да је овај алфабетски текст писан клинописом. У новој студији археолози са Универзитета Бен-Гурион (Ben-Gurion University) предложили су да је овај текст заправо био школска вежба младог писара из древних времена.

Шта је заједничко месопотамском цилиндричном печату, грчкој вази и књизи Откривења? Седмоглаве змије. Једино питање је што научници нису сигурни зашто. Нова студија објављена у Near Eastern Archaeologyкоју је потписаоКристофер Илингер (Christoph Uehlinger) професор компаративних религија (Comparative religions professor) са Универзитета у Цириху (University of Zurich) представља схватање према ком да би мали печат откривен у Тел Хазору у северном Израелу коначно могао да пружи траг о томе како се мит о седмоглавој змији преносио између култура кроз миленијуме.

Фебруар 2024. год. изнео је на светло кречњачку кутију пронађену дуж ходочасничког пута у Јерусалиму, значајне резултате примене нових технологија у читању древних списа и откриће древне амајлије која потврђује асирско присуство на територији некадашњег Израилског царства, у складу са библијским наративима.

Први месец ове године довео је дозначајних орђткрића на подручју библијског Оријента Прво од њих је откриће остака тврђаве из бронзаног доба у Саудијској пустињи, односно једној од тамошњих оаза. Поред тога у Јерусалиму су откривени фрагменти ретке сребрене кованице из персијског периода који помажу разумевању увођења новог вида трговине у региону и, коначно, нове методе датирања омогућиле су прецизније датирање знамените Иштар-капије древног Вавилона.

Последњи месец 2023. године донео је више археолошких открића. Нека од њих се само посредно могу довести у везу са библијским наративом, али је њихово препознавање значајно за разумевање ширег контекста унутар кога су деловали и писали библијски писци. Друга нам потрђују наративе повезане са древним приповестима из времена Макавеја, а најзначајније је оно које нам може осветлити свет у којем се појављује, развија и шири хришћанство.

Савремено друштво је обележено „пост“ префиксом. И док се на једној страни говори о постхришћанском (па и пострелигијском) друштву, на другој страни се говори о постсекуларном друштву. То је амбијент у којем се снажно поставља питање религиозности у јавној сфери, нарочито религиозности која би била организована и иституциолизована. И док са једне стране постоји притисак да се религија потисне у сферу искључиво приватног и интимног, са друге се истиче да религијске институције - које су се показале као историјски битни фактори у формирању и очувању нациоланог и културног наслеђа – и даље имају своје место у јавној сфери и да су позване да се изјашњавају у вези са друштвеним збивањима која препознају као битна за религијски, етички, културни, па и политички живот.