Библијски Културни Центар

Храмови су пронађени широм древног Блиског истока. Шта се дешавало на овим локалитетима? Уз реконструкцију архитектонских остатака, могу ли научници да склопе древне обреде обожавања? Свакако, није могуће индентификовати сваку ритуалну активност која се одвијала у древним храмовима. Ипак, Ан Катрин де Хемер Гудме (Anne Katrine de Hemmer Gudme) са Универзитета у Копенхагену (University of Copenhagen) реконструисала је неке које су се се одвијале у храму на гори Геразим, и то на бази натписе пронађене у храму на планини Гаризим, а који су били део богослужења при овом светиштy.

Током августа 2025. године Јерусалим је био средиште археолошких открића и нових истраживања повезаних са археологијом древног града. Нова открића и анализе нагоне на преиспитивање раније прихваћених закључака у вези са улогом, значајем и развојем овог града у дугом временском периоду од раног периода јудео-давидистичких владара, преко периода владавине најзначајнијих представника ове династије до времена обнове града током владавине настављача Александра Македонског. Наведеним открићима додајемо и представљане нове студије о околностима које су изнедриле месопотамску цивилизацију.

Да ли сте пали у тешку болест, па многи долазе... са амајлијама, некаквим амулетима... да излече зло? Св. Јован Златоусти, Омилија 3 на 1Сол 3

Живимо у веома тужном и болном свету. Ратови, глад, природне катастрофе и ужасна, раздорна политика су главне вечерње вести на нашим новинским станицама. Баш као што то чинимо данас, Јеремија, претпостављени писац који тугује и поставља Богу питања о томе како да настави са својом будућношћу када је тако страшно сломљен тугом, понижењем, болом и бесом. Он ову трагедију препознаје као последицу колективног богоотпадништва јудејског краљевства и испуњење пророчких најавао суду Божијем (Јер 36:1–18).

Постоји могућност да је Дилмун имао сопствени локални пантеон, али пошто нису оставили сопствене писане религијске текстове, ове реконструкције су засноване углавном на археологији и анализи печата и храмова, а мање на поузданим именима божанстава. Ипак — да, постоји основа да се верује да религија Дилмуна није била само копија месопотамске, већ да је имала језгро својих локалних богова.

Открића повезана са мајем 2025. године омогућују нам јединствену шетњу кроз време током два миленијеума и простор, будући да повезују дешавања на широком подручју басена Средоземља, од древне Месопотамије, кишитског краљевства )или макар Саргоновом Акадског царства) до Крита, Миноја, па преко народа са мора, до обала северног Израила и, коначно, Јерусалима у последњим вековима прехришћанске ере.

Археолошка открића повезана са априлом текуће године обојена су пурпурном боојом, односно повезана су са пурпурним народом – Феничанима, њиховом интеракцијом са древним царством Израила, али наслеђу које су они оставили на широком подручју Средоземног басена. Ипак, овоме претходи и једно откриће које повезује Средњи век и приповест о Тајној вечери, односно простор у којем је Тајна вечера одржана- Штавише, успоставља везу и српског средњег века са тим простором.

Кушитско краљевство развило се у 8. в. пре Хр у региону 4. катаракте модерног Судана и трајало је преко хиљаду година, до око 350. год. Хр. ере. Од његових раних краљева, који су освојили Египат и следили архаичне облике египатске уметности у својој градњи и иконографији, до каснијег развоја аутохтоног система писања и краљица ратница које су се бориле против римских и пустињских војски, ово фасцинантно краљевство семењало и развијало током своје дуге историје. Кушити су користили египатску, јелинистичку и римску иконографију да изразе аутохтоне системе веровања. Курс ће се посебно бавити доказима из недавних археолошких теренских истраживања како би се материјална култура Кушита ставила у шири контекст и све већим доказима који указују на разноликост овог древног краљевства.

Трогодишња девојчица је током породичне шетње пронашла древни печат који просто пролази кроз време повезујући различите периоде библијске историје. Према научницима, проналазак се датира око 1800. година пре Хр., што је вероватно време праоца Авраама или је блиско његовом времену. Мотивом припада египатској култури чиме се потврђују библијски наративи о египатској доминацији регионом у времену праотаца Израила. Пронађено је у близини два древна града. Тел Азека, град повезан са легендарном борбом Давида и Голијата је можда један од најпознатијих библијских наратива. Међутим, и Бет-Шемеш је значајан град који у сећање дозива ранијег библијског хероја – Самсона.

Плурализам (културолошки, филозофски, религијски…) савременог света и друштва неминовно намеће питање сапостојања међусобно различитих, па и супростстављених погледа на свет. И више од тога. Поставља се питање њихове међусобне комуникације и (не)разумевања. Одређивање значења термина се поставља као све већи изазов у свету који све више наликује на последње сате изградње Вавилонске куле. Које су сличности, а које разлике између (хришћанске) мистике и мистицизма? Тајне и окулта? Шта је заједничко, а шта непомирљиво у сусрету апофатике и агностицизма? Да ли савремени гностицизам Неw Аге-а представља веће искушење хришћанству него његова значајно изворнија форма са почетка хришћанске ере? Ово су нека од питања на која ћемо покушати да одговоримо кроз разговор са нашим гостима.