ЗЛАТНА ГРОБНИЦА БРОНЗАНОГ ДОБА - значајно откриће у Јерменији

Крајем 2. миленијума пре Хр. ниједно насеље у региону није се могло поредити по рангу и величини. У свом врхунцу од 4. до 2. миленијума пре Хр., насеље се простирало на више од 10 хектара током старијег гвозденог доба. Од 11. до 9. в. пре Хр. Метсамор се проширио на скоро 100 хектара. Централни део у виду тврђаве био је окружен храмским комплексима са седам светиња. Археолошко налазиште Метсамор налази се у близини села Тароник, у Армавирској провинцији Јерменије, где најстарији траг људског насеља датира из 4. миленијума пре Хр. Налазиште је, стога, удаљено неколико десетина километара западно од Јеревана. Метсамор је заштићено археолошко налазиште са статусом археолошког резервата. Ископавања на овом подручју вршена су од 1965. године, а откривени су и други примерци златних огрлица и позлаћених појасева са приказима ловачких лавица.

Месамор је припадао краљевству Урарту (https://bkcentar.rs/sr/blog/tajanstveno-kraljevstvo-urartu), које је обухватало делове модерне Турске, Ирака, Ирана и Јерменије. Овом краљевству га је у 8. в. пре Хр. припојио краљ Аргишти I који је извео освајање. За време његове владавине границе државе прошириле су се на Закавказје, тачније на област данашњег Јеревана. Разарања из овог периода открили су пољски археолози претходних година. Рушевине велике дворане са стубовима, вероватно јавне зграде, која датира из Гвозденог доба, такође су пронађене на том месту

Метсамор је непрекидно био насељен од 4. Миленијума пре Хр. до 17. в. Хр. ере, све док га нису уништили скитски или кимеријски номади. Иако артефакти остављени у Метсамору указују на напредно друштво, мало се зна о људима који су тамо живели, јер изгледа да нису имали писани језик и, као резултат, нису оставили никакве текстове за собом. Локација се ископава од 1965. год.

Смрт ових људи је за нас мистерија, не знамо узрок, али све указује на то да су умрли истовремено јер нема трагова поновног отварања гробнице, рекао је директор експедиције у Метсамору др Кшиштоф Јакубиак (Dr. Krzysztof Jakubiak).

Археолози кажу да су људске кости и даље у добром стању, а да су скелети имали благо скупљене ноге. Прелиминарне процене показују да је пар преминуо у доби од 30-40 година. То је била кутијаста гробница. То значи да су два скелета пронађена у одајама потопљеним у земљу и уоквиреним великим камењем. Истраживачи су наишли и на остатке дрвеног гробног кревета.

Професор Јакубиак је рекао да је ово јединствено откриће јер гробница није опљачкана и богато је опремљена. Гробница датира из касног бронзаног доба (1300–1200. пре Хр.). Унутар гробнице археолози су пронашли преко стотину перли и златних привезака. Неки од њих помало личе на келтске крстове.

Према професору Јакубиаку десетине привезака од карнеола чиниле су три огрлице.

У гробу се налазило и десетак комплетних керамичких посуда и јединствена чутурица од фајансе. Међутим, није домаће производње. Донета је са сиријско-месопотамске границе, утврдили су научници. Ова увезена посуда била је једна од десетак пронађених грнчарских предмета. Око зглоба једног скелета пронађена је бронзана наруквица а танак, лимени прстен пронађен је на зглобу другог, рекли су јерменски археолози. Професор Јакубиак је рекао да је на огромној некрополи, која је вероватно око 100 хектара, испитано око 100 гробова, али да само неколико није опљачкано. Према научницима, гробови на овом гробљу имали су облик гробних хумки - камене кутије су биле прекривене великом количином земље. Међутим, до нашег времена од насипа није сачуван готово никакав траг. 

Метсамор је некада био напредно друштво, али се мало зна о људима који тамо живе. Ово велико, утврђено насеље било је насељено људима који нису имали писани језик и због тога за собом нису остављали текстове.

Рад на овом локалитету је заједнички пројекат Центра за археологију Медитерана Универзитета у Варшави (Centre for Mediterranean Archaeology of the UW) и Одељења за антиквитете и заштиту националног наслеђа Јерменије (Department of Antiquities and Protection of National Heritage of Armenia). Са јерменске стране, пројекат води проф. Ашот Пилипосјан.