Стари Завет

Март 2025. год. обележен је археолошким открићима од врхунског значаја како за ширу област археологије библијског света до непосредно библијске археологије. Путујући мрежом новооткривених канала древне Месопотамије (на подручју савременог Ирака), није било могуће доспети до античке јудео-израилске територије. Ипак, то велике силе региона, Асирију и Вавилонију није спречило да се отимају за власт над облашћу древног Ханана. У тај сукоб се умешала и трећа регионална империја – Египат. Фараон Нехо II можда није успео да помогне свом асирском савезнику, али је ова превирања искористио да наметне своју власт региону. У тим узаврелим сукобима регионалних империје жртва су били мали народи и државе, и њихови владари. У конкретном случају, то је био последњи велики и праведни владар Јудеје, цар Јосија. Он је изгубио живот у близини Мегида и та чињеница је уграђена у темеље предања о коначном сукобу сила доба и сила зла, библијском предању које је можда једно од оних које је оставило највећи траг у савременој поп-култури – Армагедону. Коначно, ново истраживање у јерусалимској Цркви Васкрсења Христовог потврђује неке од детаља еванђелских приповести.

Порођај је увек сматран специфичним тренутком. У антици не само ризичним, већ и магијским. На свет долази нови живот и тај живот, као и она која га доноси на свет су веома рањиви и потребна им је помоћ и заштита. Ту помоћ и заштити су обично, у најранијем тренутку пружале жене које су помагале породиљама – бабице. Први спомен оваквих жена – као оних које имају нарочите вештине и у складу са тим звање, повезан је са Сумером. Библија пак сведочи о бабицама које су у Египту спасавале јеврејску новорођену децу осујетивши на тај начин, који се може сматрати првом грађанском непослушношћу, геноцидни план фараона и спасивши живот будућем избавитељу Израила – Мојсеју. Историјски контекст ових библијских описа вероватно је 13. в. пре Хр. У Египту бабице су биле посебно цењене. Сматране су штићеницама богиње плодности (Хекрете) која је приказивана у облику жабе. Овом еснафу су могле да приступе жене које саме нису имале или нису могле да имају децу.

Тим египатских и немачких археолога ископао је скривену погребну комору која припада Еди, ћерки Ђефаихапија, истакнутог званичника из 12. династије, на древној некрополи Асјут у Египту. Ђефаихапи, такође познат као Хепзефа, Хапидјефа или Ђефаихап, служио је као номарх (гувернер провинције) Асјута током владавине фараона Сенусрета I (познатог и као Сесострис I), који је владао отприлике од 1961. до 1915. пре Хр.

Док сам излазио из центра за посетиоце у Бет-Шеану, очи су ми се рашириле од шока на сликовити римски кардо који се пружао преда мном, који је водио до подножја високе древне гомиле у даљини. Пошто сам посетио многа од импресивних израелских археолошких налазишта, али никада Бет-Шеан, све што сам могао да помислим је било: Зашто нисам био овде раније? Смештен на ушћу долине Јордана и Језреел, Бет-Шеан се може похвалити археолошким резимеом који је тешко упоредити, чак и у земљи у којој се древна налазишта појављују из пејзажа сваких неколико миља.

Прошлог лета, међутим, пронашли смо нови тип који комбинује многе од ових очекиваних облика и додаје неке нове елементе. Фрагментарни комад, висок 7,6см, приказује жену у оквиру. Она има коврџаву косу у стилу Хатор (тип 1), а чини се да њене очи и уста изражавају изражену агонију (тип 3). Носи огрлицу са округлим привеском, а руке јој подупиру груди (тип 2). На њеном стомаку је видљиво стилизовано дрво (тип 3). Посебно је необично, међутим, њено пернато покривало за главу. Одакле би овај украс за главу могао настати и шта би могао представљати?

Период Божћњег поста којим се живот усмерава ка телесном уласку Бога у историју света је један од богословски и духовно најинтензивнијих периода у литургијској години. Он је обележен, у пракси Православне цркве, нарочитим библијским читањима, веома инспиративним за тумачења.

Органска хемија је отворила нове могућности истраживања за археологију. Међу најновијим приступима је анализа органских остатака (Organic Residue Analysis, ORA), која испитује органске остатке. Овај метод је од повремених експерименталних пројеката прерастао у кључни део научног археолошког истраживања. Када се интегрише са археолошком, ботаничком, хемијском и антрополошком историјом, ORA може значајно побољшати наше знање о прошлости. Да бисмо видели како ORA доприноси холистичком разумевању историјске употребе психоактивних супстанци, осврнућемо се на више од 15 година истраживања опијумског мака.

Археолози Израелске управе за старине (Israel Antiquities Authority (IAA) дошли су до изненађујућих открића у Јудејској пустињи, у близини Мртвог мора, на 20км од знамените Масаде. Истраживање је било део амбициозног пројекта документовања и очувања важних историјских локалитета око Нахал Зохара који су последњих година били угрожени пљачкама и илегалним ископавањима. Тим је систематски документовао преко 160км литица и истражио 900 пећина, у којима су пронашли хиљаде артефаката, укључујући свитке, оружје, кожне предмете и дрвени прибор (кашике), тканине. Како се ископавања настављају, истраживачи остају оптимистични да се испод пустињског песка чека још открића.

Сматра се да су ови предмети, често направљени од камена, прожети магијским својствима и да су се носили као амајлије, мада су се понекад користили и као печати за отиске.Штавише, пошто је скарабеј имао важно религиозно значење, био је и један од најчешћих типова печата коришћених у старом Египту.

Феминистичке библистикње провеле су године у покушају да преобликују жене описане у Библији кроз њихову призму. Како се поље библијских студија шири, тако се шире и перспективе и гласови оних који учествују, дајући нове увиде о ликовима који су традиционално били маргинализовани у тексту. Већина се слаже да су Библију углавном написали мушкарци и за мушкарце, јављају се гласови који сугериши да тај образац читања није једини. Преиспитивање модела читања може да створи нова схватања и ставове према хваљеним и омаловаженим ликовима, а феминистички објектив пружа више емпатије према библијским личностима које су лоше третиране, посебно према женама.