Bkc logo32x32

БИБЛИЈСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

МЕНИ
  • Почетна
  • О нама
  • Блог
  • Архива
  • СРП
  • ENG

006 opium

БЛАЖЕНИ СНОВИ - тестирање на древни опијум, Зузана Чованец

11 Септембар 2025

Органска хемија је отворила нове могућности истраживања за археологију. Међу најновијим приступима је анализа органских остатака (Organic Residue Analysis, ORA), која испитује органске остатке. Овај метод је од повремених експерименталних пројеката прерастао у кључни део научног археолошког истраживања. Када се интегрише са археолошком, ботаничком, хемијском и антрополошком историјом, ORA може значајно побољшати наше знање о прошлости. Да бисмо видели како ORA доприноси холистичком разумевању историјске употребе психоактивних супстанци, осврнућемо се на више од 15 година истраживања опијумског мака.

Људи имају дугу везу са опијумским маком (Papaver somniferum L.).[1] Биљка има цветове са четири латице и плод налик капсули, који производи много семена изнутра и бели сок из спољашње коже који садржи бројна фармаколошки активна хемијска једињења. Ове карактеристике чине опијумски мак вишенаменском биљком. Као извор хране, семе мака је значајан извор исхране, углавном због високог садржаја уља, које има дуг рок трајања и споро се суши. Неколико различитих врста мака је било познато до првог века нове ере, као и њихова лековита својства и потенцијалне опасности.
Производи од мака су можда служили као састојци разних врста вредних супстанци у антици, као што су супстанце које су побољшале здравље (нпр. лекови или биљне инфузије) или производи који су били козметичке или хигијенске природе (нпр. парфеми, мирисна уља и мелеми за косу или кожу). Бели сок садржи више од 40 алкалоида — горких хемијских једињења са различитим дејством на људе, од којих је морфијум најзаступљенији. Заједно, ова једињења чине опијум средством које ствара снажну зависност.
Утврђивање начина на који је опијум конзумиран је важно за процену археолошких доказа. Нпр., популарна је теорија да се опијум дистрибуирао у малим посудама са Кипра. То би, међутим, захтевало да се опијум раствори у течности (нпр. у вину или уљу).[2] Међутим, неки докази са Кипра и Крита указују на употребу апарата за пушење, као што су тзв. лула за опијум од слоноваче и цилиндрични суд из храма у Китиону који се користи у храму у Китиону. Иако је припрема и конзумација елитних супстанци вероватна у овим и другим контекстима, мора се показати начин конзумирања, било да се пушење директно удише или пије. И пушење и пијење имају вишеструке референце у региону, а докази ORA даље подржавају постојање низа пракси потрошње на Медитерану.
Друге врсте древних доказа за опијумски мак могу укључивати видљиве или невидљиве биљне остатке (нпр. семенке, капсуле, полен и фитолити), књижевне референце (нпр. медицински рецепти) и уметничке приказе, што сугерише знање или симболичку повезаност са психоактивним својствима опијумског мака и изазивањем сна.
Да бисмо истражили древну употребу опијума, користили смо ORA на узорцима прикупљеним из три кипарска посуде тзв. Cypriot Base Ring juglets недавно ископана у сигурном контексту 14. в. пре Хр. у Тел Бет-Шемешу у Израелу.  Прво смо добили узорке стругањем неопране унутрашњости посуда. Затим су преостала органска једињења екстрахована из узорака загревањем млевеног керамичког материјала у мешавини растварача, укључујући етанол и метанол, током три сата. Добијени течни узорак, филтриран и концентрован под сталним протоком гаса азота, затим је анализиран гасним хроматографом-масеним спектрометром, који омогућава одвајање и идентификацију различитих органских једињења (нпр. липида, алкалоида и етеричних уља). Коначно, упоредили смо откривена хемијска једињења из наших узорака са онима идентификованим у референтним узорцима.
Против првобитне претпоставке, ова анализа је показала да три посуде из Бет-Шемеша нису садржавале опијум. Уместо тога, идентификован је низ ароматичних смеша које су укључивале низ биљака (нпр. нана, пелин, жалфија и изоп) познатих по својој употреби у лековима и парфемима.[3]
Узети у обзир заједно са више Base Ring juglets који су на сличан начин били негативни на опијум, ова анализа свакако доводи у сумњу популарну идеју да су Base Ring juglets наводно обликовани као обрнуте махуне мака да би рекламирали свој садржај — били посебно дизајнирани за транспорт опијума преко источног Медитерана. Ипак, друге студије сугеришу да су својства мака која изазивају сан била позната. Један пример је идентификација алкалоида носкапина у фрагменту посуде са изливом из села Politiko Troullia на Кипру из средњег бронзаног доба. Такве посуде се тумаче као бочице за храњење одојчади, а присуство остатка мака у таквој флашици указује на праксу да се деци даје инфузија из осушене капсуле мака да би им помогла да спавају – пракса која се помиње (и упозорава на њу) и у древним текстовима и у новијој историји.
Још увек има много тога што не знамо, а истраживачи треба да постављају питања о културним и историјским окружењима у којима су коришћене различите супстанце. Које историјске информације имамо које указују на употребу одређене супстанце? Који физички докази постоје да поткрепе ову информацију? У којим случајевима је ORA изводљива, прикладна и неопходна? Да ли ће употреба ORA дати одговоре које друге врсте доказа не могу?
Наше искуство показује да најбољи резултати ORA потичу од видљивих остатака који су сачувани у комплетним посудама у ванредним околностима. Међутим, то често није случај, јер многи узорци укључују остатке органских производа који су одавно нестали и апсорбовали се у зидове керамичких посуда. Сакупљање узорака из таквих посуда захтева стругање њихове унутрашњости или деструктивну анализу крхотина. Нажалост, савремени третман може уништити или контаминирати древни органски материјал. Комплетне посуде се често перу киселим смешама да би се очистила спољашњост, али то уништава апсорбоване органске остатке. Исто тако, комадићи који су залепљени или обележени оштрицама и ускладиштени у пластичним кесама имају висок ниво контаминације. Познавање историје узорка је стога важно, као и интеграција добијених података са археолошким, ботаничким и антрополошким доказима.
 

Зузана Чованец (Zuzana Chovanec) је научни сарадник на Државном универзитету Њујорка у Албанију (State University of New York at Albany). Њено истраживање се фокусира на анализу органских остатака и историју опијумског мака и других биљака које се користе у источном Медитерану.
Извор:
https://www.biblicalarchaeology.org/daily/archaeology-today/biblical-archaeology-topics/arch-tech-slumbering-dreams/?fbclid=IwY2xjawJRTGJleHRuA2FlbQIxMQABHTlnwZt29KEOqJv1nK5A_NESXIxeK-Ezn8uviDsXvgmY8tPvKzkyX4Wnaw_aem_PaTK3V9JPso0nL2UYIZyiQ
 
 
Више о различитим траговима употребе опијума на подручју древног Ханана и могућој употреби истог у култу, види:
https://bkcentar.rs/sr/blog/opijum-u-drevnom-hananu-nova-studija-pokazala-da-su-drevni-stanovnici-obecane-zemlje-koristili-psihoaktivne-supstance
 

[1]See Zuzana Chovanec, “Examining the History of the Opium Poppy in the Eastern Mediterranean and Central Europe,” Full Spectrum, April 7, 2019; openarchem.com/2019/04/07.
[2]Robert S. Merrillees, “Opium for the Masses: How the Ancients Got High,” Archaeology Odyssey, Winter 1999.[3]For a detailed technical description of the process, see Zuzana Chovanec, Shlomo Bunimovitz, and Zvi Lederman, “Is There Opium Here? Analysis of Cypriot Base Ring Juglets from Tel Beth-Shemesh, Israel,” Mediterranean Archaeology and Archaeometry 15.2 (2015), pp. 175–189.https://www.biblicalarchaeology.org/daily/archaeology-today/biblical-archaeology-topics/arch-tech-slumbering-dreams/?fbclid=IwY2xjawJRTGJleHRuA2FlbQIxMQABHTlnwZt29KEOqJv1nK5A_NESXIxeK-Ezn8uviDsXvgmY8tPvKzkyX4Wnaw_aem_PaTK3V9JPso0nL2UYIZyiQ
тагови: библија, свето-писмо, стари-завет, мак, опијум, ханан, органска-хемија, храна, лек, биљна-инфузија, козматика, апарати-за-пушење, израел, библијски-културни-центар
  • БИБЛИЈСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР
  • Краљице Наталије 76
  • Београд