ПОЧИВАЛИШТЕ СВЕТЕ САЛОМЕ? - пећинска капела у јудејском подбрђју

30 Септембар 2025

Порођај је увек сматран специфичним тренутком. У антици не само ризичним, већ и магијским. На свет долази нови живот и тај живот, као и она која га доноси на свет су веома рањиви и потребна им је помоћ и заштита. Ту помоћ и заштити су обично, у најранијем тренутку пружале жене које су помагале породиљама – бабице. Први спомен оваквих жена – као оних које имају нарочите вештине и у складу са тим звање, повезан је са Сумером. Библија пак сведочи о бабицама које су у Египту спасавале јеврејску новорођену децу осујетивши на тај начин, који се може сматрати првом грађанском непослушношћу, геноцидни план фараона и спасивши живот будућем избавитељу Израила – Мојсеју. Историјски контекст ових библијских описа вероватно је 13. в. пре Хр. У Египту бабице су биле посебно цењене. Сматране су штићеницама богиње плодности (Хекрете) која је приказивана у облику жабе. Овом еснафу су могле да приступе жене које саме нису имале или нису могле да имају децу.

Света Саломо, 

помилуј Захарију, 

сина Кирила, 

Амин.

Бабице су биле познате и у грчким областима Медатирана, о чему сведочи (ако ништа друго) податак да је мајка знаменитог Сократа била бабица и да је Сократ управо у односу на њу формирао свој чувени метод поучавања – мајуетику (бабичарство) вођен убеђењем да учитељ ученику не може да пружи знање (да се породи уместо њега), већ да једино попут бабице која помаже породиљи може да ученику – углавном постављањем низа питања – помогне да сам дође до закључка.

Ипак, једна бабица је остала запамћења у хришћанском предању – Салома (или Саломија). У Апокрифном Протојаковљевом еванђељу она се спомиње као бабица која је недуго по порођају Христа стигла у пећину у којој се Марија, мајка Господња, породила те се чудесно уверила у то да је она и по порођају остала девствена. 

У Новом завету и другим изворима постоји неколико личности по имену Саломе. Можда је најпознатија Салома девојка која је играла пред Иродом Антипом у причи о смрти Јована Крститеља (Мк 6:14–29; Мт 14:1–12). Еванђеља је идентификују само као Иродијадину кћер, али јој Јосиф Флавије (Antiquities 18.137) даје име Салома. 

Друге личности по имену Салома познате су изван Библије. Још једна Салома се појављује у Историји Јосифа Столара (History of Joseph the Carpenter) из 6. в. Описана је као пријатељ свете породице током њиховог боравка у Египту. Да ли је иједна од ових жена могла да понесе светитељски ореол?

Највероватније је Салома у питању једна од Исусових ученика, мање позната личност која се помиње у еванђељима. Наведена је као једна од његових следбеница које су га пратиле од Галилеје до Јерусалима и била сведок распећа (Мк 15:40–41), а такође је идентификована као мироносица, једна од жена које су дошле до гроба где је Исус положен да доврши погребне ритуале (Мк 16:1–2). Ова иста фигура је, такође, идентификована у неким предањима као мајка Јакова и Јована, Зеведејевих синова (Мт 20:20; 27:56), а најмање један аутор из 4. в., Епифаније, њу је именовао као једну од две Исусове сестре. Припадност Христовој породици, или породици њему најближих ученика могао је да јој омогући проходност ка светитељској титули.

Да ли је могућа комбинација предања? 

Да ли је тешко замислити бабицу Салому, која се својим очима (тачније руком) уверава у оргомно чудо, како прати свету породицу у Египат, а доцније своје синове упућује на Христа, а и сама га прати као једна од ученица?

Можда и није тешко замислити, али је свакако немогуће потврдити, макар у контексту строгих научних категорија историчности.

Ипак, то очигледно није омело хришћанске ходочаснике да укажу поштовање и упуте молитве Св. Саломи у подземној капели коју су препознали као њено гробно место.

На месту Хорват Касра у јудејском подножју, између 5. и 8. в., византијски хришћани су посећивали малу гробну капелу усечену у кречњачку падину брда. Пренаменивши оно што је првобитно представљало вишекоморни јудејски погребни комплекс, ови посетиоци су претворили простор у спомен-светиште посвећено Св. Саломе, личности која се у еванђељима спомиње као један од Христових ученица. На унутрашњим зидовима уклесали су молитве Светој или Госпођи Саломи, титуле које су имплицирале њен статус светитеља. Али ко је била Света Салома и како је ова локација постала повезана са њом?

Ово је тема којој су се посветили Џоан Е. Тејлор и Боаз Зису (Joan E. Taylor и Boaz Zissu). Они истражују ова и друга питања у вези са локалитетом у Хорват Касри и идентитетом фигуре која се тамо поштује, а резултате истраживања су представили прошлог пролећа у чланку објављеном у Biblical Archaeology Review (BAR).

Стеновито брдо Хорват Касра удаљено је око 13км од модерног града Бет Гуврин. Првобитно, пећине ископане тамо су чиниле монументални гробни комплекс који датира из раног римског периода (1-2. в. хр. ере), типичан за богате јеврејске гробнице тог времена. Састојао се од шест главних просторија, од којих су две садржавале одређени број кокхима, или издужених ниша за сахрањивање. У другој просторији су биле костурнице — кутије за кости које су садржавале кости појединаца који су претходно били сахрањени у гробници. Различити предмети откривени у комплексу, од фрагмената костурница до уљаних лампи и посуда од камена, били су типични за јудејске гробнице из 1-2. в.

Изван улаза у гробницу, спољашње двориште укопано је у површину падине. Сам улаз је био уоквирен двоструким колонадама, наткривеним предворјем и фасадом која је можда била украшена фризом у дорском стилу сличним онима познатим из комплекса гробница у Јерусалиму, Самарији и на брдима Хеврон. Отвор гробнице био је блокиран великим котрљајућим каменом или, чешће, теже покретним каменом праоугаоних ивица и страница.

Почевши од средине 2.в.  комплекс гробница престао је да се користи као јеврејско гробно место и чини се да је запустео све до 5. в. када су византијски хришћани започели процес претварања простора у подземну капелу. У једној унутрашњој просторији олтар је постављен иза ниског паравана. Вишегодишње лампе у најнутарњој комори пећине, где се у издуженој ниши вероватно налазио реликвијар капеле, указује да је овај простор био фокус богослужбеног сабрања. У спољној авлији подигнут је мали манастир.Посетиоци су широм комплекса урезали крстове и грчке, арамејске и арапске натписе у меки кречњак зидова пећине. Неки од њих ословљавају Св. Салому по имену.

Дакле, ко је била ова фигура коју су поштовали ходочасници током византијског периода? И како се она повезивала са овом локацијом?  Како је Св. Салома постала повезана са погребном капелом изван утабане стазе у подножју Јудеје? Према ауторима, највероватнија је могућност да су рани хришћани идентификовали име Салома (јевр. Шломит) на једној од ранијих јеврејских костурница гробнице и на основу тога успоставили везу са хришћанском традицијом. Или је можда ранохришћанска заједница сачувала предање о гробном месту уважене жене из свог окружења?

Извори:

https://www.biblicalarchaeology.org/daily/people-cultures-in-the-bible/people-in-the-bible/saint-salomes-resting-place/?fbclid=IwY2xjawJuAKJleHRuA2FlbQIxMQABHj_3FVOa_4VrIGPrvlZRiWtfLvThRcAFhp293rRsps-A-bVZba0kpB7sgSAc_aem_6SWnxr7kclPXOMyErcaIUg

https://bkcentar.rs/sr/blog/arheoloskim-iskopavanjima-otkrivena-grobna-pecina-salome-babice-hristove-i-majke-apostola-jovana-i-jakova