Сара, прва и вољена супруга праоца Авраама и мајка његовог сина Исаака, сина у којем је настављена линија божанског савеза установљеног са Авраамом, прва је жена која се спомиње у "Химни вере". Писац Посланице Јеврејима оригинално тумачи старозаветни предложак указујући да Сарин осмех, који је био израз скепсе у погледу најаве рођења детета, истовремено је био и осмех чежње за обећаним сином, осмех вере.