Библија

Библијска порука није само порука која је променила токове античког друштва и отворила врата обликовању једне нове, хришћанске, цивилизације. Сусрет са библијском поруком и Оним на којег она упућује често је водио драстичним променама на личном плану оних који су се са том поруком сусрели. Да ли је то само део прошлости, времена из раног периода хришћанства када је оно снагом Духа мењало животе људи? Да ли се то дешава и данас? Ово су питања која постављамо Михаели Ћурчић, дипл-мастер социологу, која ће нам на њих одговорити на темељу својег социолошког истраживањима.

Свет Библије је израз којим се обично означава свет древног библијског Оријента и евантуално доцније грчко-римског царства, односно свет у којем је Писмо настајало. Потребно је, међутим, имати на уму да није само друштво у смислу историјско-културолошких околности утицало на обликовање библијских исказа, већ да је и Свето писмо утицало, и то током дугих векова, на обликовање друштва и његових схвтатања. Какво је стање данас? У којој мери савремени човек, као јавна личност која има политички агажман, може да се се руководи библијским принципима и хришћанском вером? Разговарамо са госп. Обрадом Кесићем.

На који начин археологија може да нам помогне за разумевање библијског текста и његове поруке? Које су области истраживања библијске археологије, те протоархеологије уопште? На који начин нам библијска археологија помаже да датирамо кључне догађаје библијске историје, каои њихово значење нпр. појам и значење савеза? Шта нам археологија говори о првом, покретном светишту, светишта – Скинији, празницима, жртвама и о култу уопште? Да ли нам она може помоћи да уочимо типолошко-христолошко значење Старог завета? У којој мери нам у томе помаже и археолошко откривање древних интертестаментарних текстова? О овим темама разговарамо са др. Илијом Томићем, професором ПБФ УБ.

Свет Бибиблије је свет сусрета Бога и конкретних људи у историји. Ово је лични сусрет који се не одиграва у вакуму, већ у конкретној историји у којој су постојале цивилизације које су обликовале одређене мисаоне, пре свега митолошке, системе са којима се суочавају библијски писци. Порука ових система је страна религијском искуству библијских писаца, али они прихвтају исказни модел ових система да би посредством познатих и једино препознатљивих мисаоних образаца исказали до тада непознату религијску идеју. О овој употреби „митолошке парадигме“ од стране библијских писаца, и њеним кокретним примерима у библијском тексту, разговарамо са др. Родољубом Кубатом.

Шта је Свето Писмо и шта Свето Писмо чини нарочитим зборником списа Старог и Новог завета? Овај зборник списа је настајао у периоду од више од хиљаду година и на неки начин представља духовну антологију јеврејског народа која обухвата историју, правну, философску, поетску и другу књижевност. Писмо, представља један неизоставни спис који би требао да прочита сваки човек макар због опште културе, а хришћани тим пре што га сматрају надахнутим списом из којег изводе своју веру. Како превазићи културну и историјску удаљеност између библијских писаца и њених данашњих читалаца? Које су кључне карактеристике различитих историјских периода представљених у Светом писму? На који начин нам Свето Писмо помаже да разумемо богослужење Православне Цркве?

аутор чланка пролази кроз старозаветну историју истражујући тему најзначајнијег града ове историје - Јерусалима. Он полази од првих спомена овог града под другачијим називима Салим (Постање) и Јевус (ИНав, Суд,1Дн). Он указује да су археолошка открића указала да је Јевус, односно Јерусалилм спадао у ред најзначајнијих хананских утврђења који под израилску владавину пада у време цара Давида када постаје и престоница уједињеног јудео-израилског царства. Аутор представља и даљу историју Јерусалима у периоду подељеног царства, вавилонских разарања и обнове у персијском периоду...

Драган Милин приступа и представља комплексну тему која се тиче савремених библијских истраживања кроз призму археологије. Он то чини у тренутку када су у богословском свету почеле прве озбиљне студија значаја археолошких открића друге половина 20.в. као што су нпр. Кумран исл. Предма су од времена настанка овог члнака многа ахреолошка открића добила ново значење, чланак је изузетно актуелан како својим садржајем, тако и својим методолошким корацима.