The Milestones

Овомесечне вести укључују три открића у вези са именима која су се у древом свету сматрала божанским: Ваал, Хорус и ЈХВХ.

Протеклог месеца објављене су три значајне студије које се односе на древни Египат, Митани, Кипар и Израел. Сматрамо да су ово три најзначајнија открића у археологији библијског света током фебруара 2022. год.

Историја древног Египта, до Александрових освајања, трајала је више од три миленијума. Ова светска империја је током тог периода доживела многе променеали једна од константи у миленијумској историји земље Нила био је положај жена. Жене су у древном Египту имале право да се разведу и да буду наследнице мираза и чак и да управљају имањем умрлог супруга. У неким периодима идентитет се преносио кроз женску линију и стога није чудно да је и наследство било повезано са линијом мајке. Погребна уметност указује на висок положај која жена заузима уз свог супруга али ипак је осликавана тако да се укаже да мушкарац има првенство и да је жена његово власништво (добро поље) које треба да се култивише. Ипак, мушкарац је имао дужност да воли своју супругу више од целог света и да је чини срећном до саме смрти. Своју љубав је показивао тако што јој је обезбеђивао обиље хране, прелепе хаљине и миришљава уља. Рамзес III, нпр. као посебно достигнуће своје владавине, препознаје то што је омогућио да жена може слободно да путује без страха да ће бити нападнута на путу. С обзиром на овакав однос према жени не треба да чуди што је љубавна поезија имала значајно место у египатској књижевности, нарочито тзв. Новог Царства. Ова врста поезије у којој се вољена жена назива сестром (што рефлектује праксу фараона да ступају у брак са својим (полу)сестрама), изводила се уз пратњу музичара (пре свега харфиста и флаутиста), плесача и глумаца. Oво је, ипак, било повезано пре свега са женама које су припадале високом друштвеном статусу (двору и племићким кућама), док су жене нижих сталежа биле у значајно лошијем положају. Чак су и многе племкиње биле неписмене, што сугерише да је образовање жена било доступно пре свега уском кругу оних које су биле повезане са двором. У египатској иконографији тело жене је било представљено жутом бојом, за разлику од мушког тела које је било осликавано црвено, чиме се сугерише да је он, за разлику од ње био више везан за послове у пољу. Жена је обављала кућне ослове, спремала је храну и правила је одећу. Оне које су припадале вишим слојевима могле су се надати да ће им се посрећити да буду укључени у неке аспекте религијске или државне администрације. Стварност је била таква да су значајни административни положаји припадали мушкарцима. То успех неких жена чини још већим. Оне су успеле да дођу до самог трона, било као саветнице и владарке из сенки, било као истински фараони.

Ако се потврди датум из касног бронзаног доба, ова мала, 2х 2см пресавијена оловна „плоча проклетства“ може бити једно од највећих археолошких открића до сада. То би била прва потврђена употреба Божјег имена у земљи Израила и потврдила би да су Јевреји познавали писменост вековима раније него што се до сада претпостављало показујући да су Израилци били писмени када су ушли у Свету земљу, и да су, стога, могли да напишу Библија као буду релевантни документ за неке од описаних догађаја.

Сумер/Сенар је прва цивилизација која се развила на подручју Месопотамије, региону који је изнедрио каснија царства (Акад, Вавилон, Асирију), бројне митове и легенде и владаре чија су имена постала легендарна у историји. Током друге историје месопотамских цивилизација главну реч су имали мушкарци. Они међу њима који су се успели на трон, било локалних градова-држвава, било регионалних (тј. за то време светских) царстава, владали су суверено и чврстом руком. У историји, легендама и митовима остала су записана имена Гилгамеша, Зиасудре, Неврода... У таквом свету није било превише места за улогу жене али неке од њих су ипак одиграле запажену улогу. Понекада је то била улога саветника владара (као нпр. улога Вирсавеје која је дуго и снажно утицала на политуку свог супруга цара Давида а потом и сина Соломона) или чак улога господара из сенке (нпр. у примеру феничанске принцезе и Ваалове свештенице Језавеље). У другом случају била је то улога идејно-верског пропагатора какву је имала Енхедуана (Еn-hedu-anna), кћер знаменитог Саргона Акадског, у животу и образовању првог познатог царства древне Месопотамије (https://bkcentar.rs/sr/blog/akad-uspon-i-pad-prvog-poznatog-carstva-sveta-biblije). Ипак, у читавој вишемиленијумској историји месопотамских цивилизација запамћено је име само две суверене владарке. И док се око имена Семирамиде исплело толико легенди да их је просто тешко разлучити од историјсих чињеница готово нико се не сећа жене која се на трон успела у само праскозорје историје, још у Сумеру.

После скро две деценије ратних разарања и политичке нестабилности, археолошка истраживања се изнова покрећу у Ираку, на миленијумима старим налазиштима, а музеји се изнова отварају или пролазе кроз напоран процес рестаруације. Један од значајних археолошких пројеката у области је и ископавање древног вавилонског града Ларсе. Истовремено, елементарне непогоде, попут суше, откривају нове локалитете на којима се могу препознати значајна налазишта која нуде нова сазнања о древним и мало познате цивилизације и краљевства.

Усамљена и мало позната тврђава на врху брда у северној Галилеји нуди археолозима јединствену прилику да се загледају у порекло древног Израила. Први пут ископана средином 1970-их, тврђава се налази на планини Адир, региону који је историјски био ретко насељен и представљао изазов за државе и царства. Ипак, током раног гвозденог доба (12-9. в. пре Хр.), Адир је био локација главне тврђаве која је повезивана са Феничанима, уједињеном јудео-израилском монархијом Давида и Соломона, али и израилском династијом Амриида. Међутим, студија објављена у ArchaeologicalandAnthropologicalScience сугерише да је ова тврђава заправо била база малог поглаварства чије упознавање омогућује јединствени увид у порекло древног Израила.

Упркос значајном месту које цар Давид има у Јеврејској Библији, постоји мали број археолошких доказа који су повезани са раним годинама Јудејског царства. То је био разлог који је неке научнике навео на закључак, да се Јудеја као развијена земља (држава) јавља тек у 9. или чак 8. в. пре Хр.

Тада ми је Мардук, мој господар, говорио у вези Е-темен-анки, зигурата Вавилона. Он је још пре дана моје владавине био веома оштећен тако да је изгледало да су му темељи пропали до прсију доњег света уместо да се бори да досеже небеса. Стога, направио сам матокове, лопате и калупе за опеке. Положио сам их у руке бројних радника сакупљених са територије широм мојега царства. Дао сам да праве опеке од глине, безбројне попут капи кише које ће бити обложене слоновачом, ебановином и мусукану-дрветом. Река Арахту је носила битумен попут великог потопа. Мудрошћу дарованом од богова Еа и Мардука, Набуа и Нисабе, великим умом који је допустио да поседујем бог који ме је створио размишљао сам својим великим разумом. Позвао сам најмудрије стручњаке да премере земљу и одреде димензије правилом дванаест лаката. Мајстори-градитељи су затегли мерне конопце и одредили су границе, а ја сам за њих тражио потврду саветујући се са боговима Самасом, Ададом и Мардуком. И колико год умом био несигуран у димензије велики богови су ме научили истини пoсредством пророчишта. Умећем егзорцизма, мудрошћу Еа и Мардука очистио сам простор и поставио темељ на постојећим древним основама. У темеље сам положио злато, сребро, драго камење са планина и из мора. Испод опека сам поставио мноштво уља, миромириса и црвене земље. Направио сам представу свог царског лика како носи кошару са земљом коју сам поставио на различита места темељне платформе. Учинио сам да то буде задивљење, као у ранијим временима, у част мог господара Мардука.

Матејево јеванђеље је један од базичних текстова хришћанске вере. Вековима је привлачило пажњу истраживача који су му приступали из различитих перспектива. По први пут нашем језику, и од наших аутора се појављује једно савремено тумачење и истовремено веома иновативно, како у приступу, тако и у решењима која происходе из синтезе критичког и предањског тумачења.