The Milestones

Мај 2022. год. обележен је значајним открићима и новим сазнањима у вези ранијих отрића из времена хајмонеско-иродијанске ере, односно времена са краја историје Старог и почетка историје Новог завета. И док новооткопана фарма на подручју Галилеје представља први налаз овог типа и веома значајан збг високог степена очуваности, нова сазнања у вези древног открића Цезареје Филипове враћају нас изнова на древне новозаветне текстове међу којима је нарочито интригранта онај о цркви која неће бити надвладана вратима ада, што је идиом којим је означав и један од улаза у дубоке пећинске ходнике који су се доводили у везу са богом Паном и, последично, оријастичким култом плодности.

Ирод је политички прагматик. У еванђељима је описан као човек спреман на злочин и суровост. Приписује му се убиство свештеника Захарије, оца Јована Крститеља и погубљење витлејемских младенаца. Иродова суровост и спремност на обрачун онима које је препознаовао као политичке опоненте и потенцијалну опасност по своју власт потврђена је и ванбиблијским изворима. Сматран се за немилосрдног владара који је на подручје Јудеје и Израила увео многе римске културне норме које су, између осталог, укључивале архитектонске иновације и подстивање интезивног купања. Иродов прагматизам, међутим, није био повезан само са политиком, већ и са луксузом којим се окруживао. Ово потврђује и најновија студија објављена у часопису Scientific Reports. У њој се показује да су Јудеја и Галилеја крајем прехришћанске и почетком хришћанске ере били знатно развијенији у неким индистријским гранама него што се то раније претпостављало.

"Долазим као онај који обожава Атона, јединог живог бога, господара сунчевих зрака, створитеља светлости који се уздиже на небу и обасјава Две земље, који себе ради оживљава свет који је створио разгонећи таму, дарујући зраке своје, тако да је земља испуњена његовом љубављу. Трава и дрвеће њишу се пред тобом и становници вода поскакују пред лицем твојим." Ове речи су по Акхенатоновој заповести уклесане у зидове гробнице једног од његових најмилијих слугу. Оне су само један део богатог песничког опуса фараона интелектуалца. Атенизам је био веома ексклузивистичка религија. Владарска породица и то пре свега цар сматран је јединим посредником између човека и Бога...

Значај који је Нармер имао за Египат не огледа се само у богатим и трајним предањима која су образована око његове личности, већ и симболици моћи која се са њим повезује. Она је постала канон представљања будућих господара Египта. Најпознатији симболи власти господара две земље подсећају на краљевску пастирску бригу, спремност на принуду, заштиту и власт над добрима (пре свега пољима) Египта датирају из прединастијског периода, али широку употребу добијају управо у вези са представама краља Нармера још током владавине краљева прве династије (Хор-Аха, Дјер, Дјет, Мернеит, Ден, Анедјиб, Семеркхет, Ка'a, Снеферка, Хорус Бирд) али далеко превазилазе географске и историјске границе Египта постајући симболи које проналазимо у религији библијског Израила, па и хришћанства.

Феничани су једна од загонетних цивилизација која се спомиње у многим грчким, римским и египатским изворима. Ипак, сами Феничани нису иза себе оставили сачуване текстове у већем броју, предма се сматра да су били они који су образовали најраније (или једно од најранијих алфабетских) писмо. Уобичајено се сматра да су били наследници древне угаристке цивилизације и да су настављачи њених тековина који су потиснути са већег дела територије које су раније насељавали (шире области Сиро-Палестине) упадом народа са мора из области Средоземља, односно израилских племена са подручја Синаја.

Древно насеље под називом Иду откривено је у северној ирачкој провинцији Курдистан. Верује се да је град био један од главних регионалних центара до времена пре око три миленијума. пре Хр. после чега полако затрпаван све док наслаге песка нису досегле 10м. Краљевски натписи на каменим зидовима, плочама и постољима указују да је овде био значајан број раскошних палата. Сматра се да су опис сачинили локални владари у знак сећања на изградњу краљевског двора.

Многе културе имају своје легенде и митове, повезане са краљевима оснивачима. Понекад су то и љубавне приче које укључују мотиве страсти, љубави, издаје и оданости, баш као што то чини и легендарна приповест о краљу Артуру, оснивачу британске монархије. Једна од таквих легенди, измештена још даље, у мит је и приповест о Озирису, вероватно једном од најранијих краљева Египта који је временом деификован. Мит о њему, његовом љубоморном брату Сету, њиховој сестри и супрузи Изиди и престолонаследнику Хорусу је формативни мит Египта у којем се рефлектују елементи древнооријенталних митова у којима природне мене бивају персонификоване и повезане са божанствима плодности. Ипак, чини се да египатски мит има значајне карактеристике које га везују са историјом.

То је једна од ретких таквих палета откривених у контролисаном ископавању, што значи да знамо да је аутентична и зато је изузетно важна. На значају јој даје низ формалних и иконографских карактеристика које се појављују на Нармер палети које су (п)остале конвенционалне у египатској дводимензионалној уметности током наредна три миленијума. Например, велики део регалија које је носио краљ, као што су круне, килтови, краљевска брада и реп бика, као и други визуелни елементи, укључујући позу коју Нармер заузима, користи се у египатској уметности од овог времена све до римске ере, односно током више од три миленијума.

Хетити су познавали појмове грех (vashtai), увреда (vashtul) и злочин (shalla-kardatar) и давали су им религијски смисао. Васхтаи и васхтул су донекле синоними и означавају дело које за собом повлачи непријатне последице. Нарочито тешки грехом се сматрао сексулани прекршај инцеста (хуркел), док се намерна и озбиљна увреда против божанства називала шалакардатар, за разлику од ненамерног греха против богова (погрешка). И ненамерни грех против богова је могао имати лоше последице али оне су могле бити отклоњене после консултација са пророчиштем које су имале за циљ да се сазна који је прекршај узрок несрећа. Прекршитељ је давао обећање да ће се искупити жртвом. Гресима се сматрао и прекршај грађанског закона (нпр. даване или примање мита). Ако су богови казнили човека за чињење греха, то није ослободило грешника обавезе исповести и обештећења. Жртве животиња нису коришћене за искупљење греха, нити су компензациони дарови који су горе поменути представљали искупљење, макар не уколико га не прати искрено покајање. Због тога, неке покајне молитве хретитиских краљева не само да одражавају дубоку интимну побожност већ досежу и префињености библијских покајних псалама.

Да ли можете да замислите да налетите на оглас: четири свитка са Мртвог мора. На продају су библијски рукописи који датирају из најмање 200. пре Хр. Ово би био идеалан поклон образовној или верској установи од стране појединца или групе. Звучи невероватно, али оглас је објављен давног 1. јуна 1954. год. од стране архиеп. Самуила, старешине сиријског манастира Св. Марка у Wall Street Journal-у. Архиеп. Самуил је фрагменте купио од витлејемског трговца антиквинтетима Кандоа који их је набавио од бедуинских пастира који су тврдили да су их седам година раније нашли у пећинама крај Мртвог мора. Палестина позних 1940тих била је превирањима и архиеп. Самуил је прокријумчарио је четири фрагмента у сиријску цркву у Њу Џерсију, где су чувани до објављивања поменутог огласа. Преко америчког агента археолог Јигаел Јадин (Yigael Yadin) је купио четири свитка у име државе Израел. Свици су садржали комплетни рукопис прор. Исаије, коментара Књиге прор. Авакума, Правило заједнице и Апокрифног Постања. У међувремену, бедуински пастири пронашли су још три свитка које су продали другом витлејемском антиквару, Салаху. Ове свитке набавио је отац Јигаела Јадина, такође археолог Е. Л. Сукеник (E. L. Sukenik) и поклонио их је Јеврејском универзитету у Јерусалиму (Hebrew University in Jerusalem). То су били други примерак Исаије, Ратни свитак и Свитак захвалности.