The Milestones

"Проклет, проклет, сигурно ћеш умрети; Проклет, проклет, сигурно ћеш умрети; Управитељу града, сигурно ћеш умрети; Проклет ћеш сигурно умрети; Проклет ћеш сигурно умрети; Проклети, сигурно ћеш умрети." Овај текст представља откриће надревније познате записане речи у овом древном граду као и страшну жељу једног од његових становника. Текст је написао човек који је заиста желео да управитељ Јерусалима умре. Научници га повезују са обредом који називају древно-оријенталним "вуду-ритуалом".

Током овогодишњег ископавања откривен је први познати приказ наратива из Књиге о судијама на којем су приказане значајне женске личности, пророчица и судија Девора и Јаилa, жена која је погубила хананског војсковођу Сисару чије су снаге претходно поражене од израилске војске.

Јун 2022 обележен је завршетком првог истраживачког подухвата и конзервацијом 4500 старог Митани града у Ираку. Град је откривен пре више година, али је дуго био потопљен у акумулационом језеру које је формирала оближња брана. Велике суше које су погодиле регион допринеле су да ниво воде опадне и град је изронио на површину омогућивши археолозима да истраже неке његове делове, као и да га конзервирају (прекрију нарочитим фолијама) пре него је поново разорио у дубине кријући своје тајне до следеће прилике за истраживање. Разлог због којег ово откриће, ипак, није на нашем списку најзначајнијих је то што смо о њему причали месецима раније, када је град изронио из језера, а током јуна смо само допунили податке у вези са овим открићем. То је разлог што смо се одлучили за друга три открића док ћемо ирачки град додати као бонус-линк на крају приче о хасмонејској тврђави, Јакову прозелиту и култивисању маслина на подручју Израела, открићима која су према нашем схватању обележила протекли месец.

Јаков прозелит се куне да ће свако ко отвори овај гроб бити проклет. Тако гласи надгробни натпис откривен у древној некрополи Беит Шеарим у доњој Галилеји. У овој негда престижној некрополи овог града понађено је преко 300 плоча са надргробним натписима, међутим, ова прва која је пронађена после 65 година нарочито је значајна. Она представља сведочаство да су прозели, група нејудејских обраћеника у јудаизам позната новозаветним писцима, постојала и вековима пошто су неуспешни јудејски устанци учинили да припадници ове нације и вере буду гледани са непријатељством, штавише, и у оним временима када је хришћанство постепено преузимало примат.

Више од једног века династија Хасмонеја (167–37. пре Хр.) ширила је своју моћ од Негева на југу до Галилеја на северу. Древни текстови пружају непроцењив увид у ову историју, а археолошка истраживања раде на разјашњавању обима и моћи овог јелинистичко-јеврејског краљевства. Једна од таквих ископина је Хорват Тефен (Horvat Tefen), тврђава која се налази 10миља источно од моћног феничанског града Ако. Ово ископавање има за циљ да разоткрије интригрантно питање: ко је саградио тврђаву и зашто?

Древни грчки мермерни натпис који се чува у музејском трезору од 1880-их поново је откривен у Шкотској. Ново истраживање сада показује да натпис садржи списак младића који су положили ефебску заклетву. То је заправо древна верзија годишњака за матуранте. Текст је потенцијално значајан за разумевање друштва и социјалних односа у периоду са краја старозаветне и почетка новозаветне историје

Нова истраживања указују да се једна од друштвених игара која је и данас присутна у областима Синаја играла још у древним филистејским (а вероватно и ранијим хананским) градовима библијских времена. Игра сенет је локално адаптирана, а њено порекло је вероватно у Египту.

Нова истраживања указују да се једна од друштвених игара која је и данас шрисутна у областима Синаја играла још у древним филистејским (а вероватно и ранијим хананским) градовима библијских времена. Игра сенет је локално адаптирана, а њено порекло је вероватно у Египту.

Маслина се, очито, сматрала једном од највећих драгоцености региона, краљицом стабала (Суд 9:8-9; 2Цар 18:32) чија лепота симболише свеколики напредак, узвишеност и достијанство (Пс 52:8; 128:3; Ос 14:6; Јер 11:16), због чега је њено дрво коришћено у изради култних предмета (1Цар 6:23; Нем 8:15). Једна од савезних претњи, које Господ упућује Израилу јесте уништење њихових маслинака које је последица кршења савеза (Ам 4:9) Сађење маслине је, насуптот томе, посматрано као знамење есхатолошког чина и свеопште обнове свега приликом успостављања будућег царства (Ис 41:19). Штавише, обрана маслина лишена свог плода симболисала не тешке губитке (Јов 15:33), али због потенцијала обнове коришћена је управо као подсетник на обнову историјског Израила упркос тренутних недаћа са којима се суочавао изабрани народ (Ис 17:6-7; 24:12-14; Аг 2:19уп. Јер 31:12). Стога, вра и верност коју пророци исповедају јесте уздање у Божије дело спасење и у околностима када род маслине превари (Ав 3:18), односно у околностима апокалиптичких недаћа. Очекивано је, стога, што маслина постаје и есхатолошко-апокалиптички симбол повезан са новим Јерусалимом и његовим храмом и уопште обиљем есхатолошких благослова (Јзк 32:14; Зхр 4:3; Отк 11:14)

Пажљива анализа постављања пећи и жрвања на подручју древног Израила указује да су главни пивари заправо биле жене и да су жене, као једно од значајнијих задужења - можда и најзначајније - имале производњу пива у својим домовима који су били основни простор њиховог деловања.