Свето Писмо

Дух Свети, најзагонетнија и најнеухватљивија личност Св. Тројице, а опет најприсутнија у животу савремених хришћана и хришћана кроз читаву историју. Шта нам Свето Писмо Старог Завета говори о њој, а на који начин се Он открива у Новом завету и на који начин је ово откривење ажето у исповедању Никео-цариградског Символа вере? Шта то значи што је Дух Свети животворан, шта да од Оца исходи, те да се заједно са Оцем и Сином заједно поштује и заједно верује? На који начин је говорио кроз Свете пророке? Саговорник је и овога пута ма Јован Јовић.

Хришћани су хришћани по томе што верују у Христово Васкрсење. Заправо, данас ниједан просечно образован човек неће озбиљније неграти историчност Исуса Христа као човека који је деловао попут једног од многих путујућих учитеља древног Оријента. Многи ће га, штавише, прихватити као пророка или револуционара чоји покрет није успео због његове смрти на крсту. Ипак, то да је васкрсао... То није баш лако поверовати. Заиста, није лако, али је много теже објаснити настанак и историју хришћанства уколико Он заиста није васкрсао. Шта његово васкрсење значи за нас данас? Које су његове егзистенцијалне последице по свакодневни живот и одговоре на „вечита питања“? Разговарамо о томе са ма Јованом Јовићем.

Зашто је Христос распет? На који начин разумети његову смрт у светлости историјског тренутка и по чему је његово распеће другачије и значајније од распећа десетина хиљада људи који су распети током римске доминације античким светом? На који начин нам старозаветни жртвени култ осветљава заступничку и откупљујућу смрт Исуса Христа? У чему је снага и симболика крста, позната далеко пре него су га јришћани присвојили као сопствено знамење? Како се разуме смисао Крста и распећа у хришћанству уопштено, и специфично на хришћанском Истоку, односно на хришћанском Западу? Ово су теме о којима разговарамо са ма Јованом Јовићем.

У историји је било пуно значајних личности. Међу њих се са правом може убројати и Христос. Било да га оспоравамо или прихватамо, било да верујемо у њега или одбацујемо такву веру као неутемељену не можемо а да не признамо да је он оставио неизбрисив траг у савременојј цивилизацији коју, све чешће, називамо постхришћанском . Да ли је Христос био историјска личност? Један од великих учитеља мудрости и побожности, недовољно схваћен од својих савременика? Можда је био пророк? Хришћани би се сагласили са сваком од наведених оцена, али не би ниједну од њих прихватили као потпуну и довољну. Он је за хришћане истински и оваплоћени Бог, истински и обожени човек? Које су егзистенцијалне последице таквог веровања, по схватање Бога и по схватање човека? Наш саговорник и овог пута је ма Јован Јовић.

У чему је специфичност Светог писма и зашто је за нас као хришћане значајно да се упознамо са њим? Колико нам је значајно да Свето писмо разумемо у његовом оригиналном културно историјском и, географском и религијском контексту? Које врсте литературе сусрећемо у Новом завету и у којој мери су оне преузете из непосредног окружења древног света? Какав је однос Старог и Новог завета у хришћанској мисли? Како су Светом Писму приступали чланови ране Цркве, а како ми данас? Које су методе које нам могу помоћи у разумевању Светог писма? Ово су питања која постављамо др Предрагу Драгутиновићу.

На који начин археологија може да нам помогне за разумевање библијског текста и његове поруке? Које су области истраживања библијске археологије, те протоархеологије уопште? На који начин нам библијска археологија помаже да датирамо кључне догађаје библијске историје, каои њихово значење нпр. појам и значење савеза? Шта нам археологија говори о првом, покретном светишту, светишта – Скинији, празницима, жртвама и о култу уопште? Да ли нам она може помоћи да уочимо типолошко-христолошко значење Старог завета? У којој мери нам у томе помаже и археолошко откривање древних интертестаментарних текстова? О овим темама разговарамо са др. Илијом Томићем, професором ПБФ УБ.

Свет Бибиблије је свет сусрета Бога и конкретних људи у историји. Ово је лични сусрет који се не одиграва у вакуму, већ у конкретној историји у којој су постојале цивилизације које су обликовале одређене мисаоне, пре свега митолошке, системе са којима се суочавају библијски писци. Порука ових система је страна религијском искуству библијских писаца, али они прихвтају исказни модел ових система да би посредством познатих и једино препознатљивих мисаоних образаца исказали до тада непознату религијску идеју. О овој употреби „митолошке парадигме“ од стране библијских писаца, и њеним кокретним примерима у библијском тексту, разговарамо са др. Родољубом Кубатом.

Шта је Свето Писмо и шта Свето Писмо чини нарочитим зборником списа Старог и Новог завета? Овај зборник списа је настајао у периоду од више од хиљаду година и на неки начин представља духовну антологију јеврејског народа која обухвата историју, правну, философску, поетску и другу књижевност. Писмо, представља један неизоставни спис који би требао да прочита сваки човек макар због опште културе, а хришћани тим пре што га сматрају надахнутим списом из којег изводе своју веру. Како превазићи културну и историјску удаљеност између библијских писаца и њених данашњих читалаца? Које су кључне карактеристике различитих историјских периода представљених у Светом писму? На који начин нам Свето Писмо помаже да разумемо богослужење Православне Цркве?