АВАДОН – ОД МЕСТА РАЗАРАЊА ДО ГОСПОДАРА ПОДЗЕМЉА

1. Именица ˒ăbaddôn изводи се из јевреjског корена אבד (˓bd) који има општесемитско порекло (уп. угар. и арам.˒bd или акад. abatu). Сви наведени изрази имају значење уништити. Јеврејска именица има значење место разарања и у Светом писму се спомиње само у Новом завету, тачније његовој последњој, апокалиптичкој књизи у верзији АвадонἈβαδδών (Отк 9:11) где се јавља као лично име анђела бездана.

2. Иако религије древног Блиског истока познају знатан број демона и божанстава који су повезани са подземним светом, ово име за сада није пронађено у древнооријенталној митологији као име којим је означен неки од богова-демона, макар не у форми која може да се изведе из поменутог корена ˓bd.

3. Слично је у Старом завету где се израз авадон појављује на шест места у мудросној књижевности и доследно означава место разарања, те се У ПрСол 15:11; 27:20 и у Јову 26:6 јавља као паралелизам за подземемни свет(šĕ˒ōl), док се у Пс 88:12 ˒ăbaddôn јавља као паралела за гроб. Понекада се ˒ăbaddôn јавља без именице која би јој била паралела (Јов 31:12), тако да где није јасно да ли означава место уништења у општем смислу (гроб, шеол) или је у питању топографска одредница, или је заправо топографска одреница која се односи на место уништења. На сличан начин се употребљава и у списима насталим у Кумрану (нпр. 1QH 3:16.19.32) где се израз јавља у делимичној паралели са шеолом. У Вавилонском талмуду (Er 19a) овај израз се јавља као једно од седам имена за Гехену.

Митолошке импликације Авадона враћају нас натраг на Јов 28:22 где су погибао и смрт  (˒ăbaddôn и mot) персонификовани будући да могу да говоре и могу да се чују. Ово је библијска референца која је полазна тачка за разматрање ˒ăbaddôn-а као засебног ентитета – подручја краљевства смрти које је под влашћу анђела смрти и подземног света. Споменимо и АпСоф 10:3 где је анђео Еремиел онај који пребива у подземљу у којем су затворене све душе. Такође, 1Ен 20:2 је референца која је упоредива са персонификацијом анђела ˒ăbaddôn-а. Ово је, такође, позадина употребе именице Ἀβαδδών као личног имена у Отк 9:11. После петог анђела који огласио своју трубу, дубина подземља је отворена и из њега излазе дим и огромни скакавци. Њихов поглавар је у јеврејском контексту назван Авадон, што је аналого грчком Аполион. Овај грчки израз није само изведен из глагола ἀπόλλυμι, што представља алузију на грчког бога Аполона који је имао и своју мрачну страну будући да се за увреде светио кугом, већ и са Асклепијем (Agam. 1028. 1081 уп. Plato, Krat. 404e.405e) који се повезује са поменутим глаголом. Стога,  Ἀβαδδών и Ἀπολλύων може бити препознат и као демон који доноси смрт и чије је краљество подземни свет.

Експлицтна употреба  ˒ăbaddôn за демонско биће је ретка, и као што је показано чешће се односи на место. Можда су два места допринела његовој персонификацији. Тако у ПрСол 27:20 се каже да Авадон не може да се засити. Овај антропоморфни израз представља благи наговештај Авадоновог демонског карактера. Такође, израз налазимо у Јов 26:5-6 где према Јововим речима пакао је отворен пред Богом и нема покривала над Авадоном (у срп. прев. погибли). Можда, стога, претпоставка да Авадон није само место разарања, већ и демон разарања није превише спекулативна. У целини, улога Авадона као демона није снажно истакнута слика у Светом Писму, иако је у Старом завету присутно препознавање овог израза као бића повезаног са подземним светом.

Извор: Dictionary of deities and demons in the Bible
и
Сајт ЧУДО