ЋИЛИБАР ИЗ РАНОГ БРОНЗАНОГ ДОБА ПРОНАЂЕН У ВЕЛИКОМ АШУРСКОМ ЗИГУРАТУ ОТКРИВА РАНЕ ВЕЗЕ СА РЕГИОНОМ БАЛТИКА

Године 1914. Краљевски музеј Берлина (Museums in Berlin) и Немачко оријентално друштво (German Orient Society) пронашли су у темељном депозиту испод зигурата две перле датиране у прву половину 18.в. пре Хр. Биле су од ћилибара. Ћилибар је смола фосилног дрвета, чија се боја обично креће од жуте до светло браон, често је мутно провидна. Због својих специфичних својстава материјала, ћилибар је имао посебну вредност као драгоцени материјал за накит и уметничке предмете, као и магијски значај. Међутим, овога пута њихово откриће има научни значај.
Наиме, археолошки тим је открио и неколико хиљада перли од шкољки, камена, стакла и грнчарије које су лежеле директно на стени испод првог слоја опеке од блата. У потрази за оснивачким документима, багери су априла 1914. године проширили већ постојећи стари тунел у архаичном или великом зигурату Ашура до његовог центра. Према дневнику ископавања, наишли су на укупно око 4.500 шкољки мекушаца, стакла, шљунчане керамике. Ископавања на репрезентативним зградама у Месопотамији често су показивала разбацане дарове у виду јастука од перли испод темеља. Опис овог обичаја, који је првенствено био намењен заштити грађевине, налази се и у краљевским натписима из 1. миленијума пре Хр., у својим истраживањима јастука за перле, избројао је 5.700 перли само од синтероване кварцне керамике. Две перле су направљене од ћилибара. Једна перла има пречник 1,7см, висину 0,8см и степенасту ивицу. Друга перла осмоугаоног пресека има пречник 3,2см и висину од 1см. Налази су већим делом завршили у Vorderasiatisches-збирци Берлинског музеја (Museum Berlin). Међу перлама су биле и две поменуте дискасте ћилибарске перле. Управо оне су биле предмет истраживања недавне студије и то уз употребу инфрацрвене спектроскопије Фуријеове трансформације (FT-IR). Ова метода се, у вези са истраживачким истраживањима, спроводи у циљу недвосмислене идентификације ћилибара и разликовања регионалних сорти једне од друге.

Неолитска налазишта ћилибара у северној Европи су веома богата. У раном Бронзаном добу, број налазишта на северу Европе се смањује а у Средишњој Европи се повећава. У Чешкој ћилибар се нпр. може наћи до око 1750. год. пре Хр. у облику перли, прстенова, дискова исл., у веома великом броју у гробовима и неким оставама. У централној Немачкој ћилибар се редовно јављао до 18. в. пре Хр., углавном у оставама са огрлицама од перли и малим бронзаним спиралним намотајима. Пољска такође има бројне налазе од ћилибара. Друго главно подручје дистрибуције ћилибара је култура јужног енглеског Весекса (2000/1900–1500 пре Хр.) и њени суседни региони. Овде је познато много различитих облика перли из богатих гробних целина, понекад распоређених у широке ћилибарске огрлице, чији су појединачни праменови били одвојени одстојницима са више перфорација.
Од око 1750. год. пре Хр., распрострањеност налаза ћилибара у овим крајевима се повећала. У јужној Шпанији, по једна перла балтичког ћилибара позната је са сваког од два локалитета аргарске културе. У Грчкој постоје веома богати гробни налази из Микене и Пилоса са већим количинама ћилибарских перли које се датирају од средњег хеладског (МХ) III до (углавном) касног хеладског (LX) I периода.
Преласком у средњеевропско средње Бронзано доба (1550–1300. пре Хр.), подручја распрострањења налаза ћилибара су се променила ка западној и јужној Немачкој, источној Француској, Карпатском басену и широком подеручју Медитерана, пре свега на Грчку и Егејско море.

На Блиском истоку је ћилибар био ређи и мање истраживан. У раном Бронзаном добу (3000–2000. пре Хр.) на Блиском истоку налази од ћилибара су прилично упитни и, у најбољем случају, треба их сматрати јединственим. Једино древни Мари има гробнице са перлама од ћилибара. Од развијеног средњег Бронзаног доба (2000–1600. пре Хр.), налази ћилибара на Блиском истоку су чешћи. У касном Бронзаном добу (око 1600–1200 пне) Блиског истока, налази ћилибара, углавном перли и још више игала, су још распрострањенији.
Посебно вредни предмети од ћилибара пронађени су испод палате у краљевској гробници Катане. Најважнији налаз од ћилибара је посуда са лављом главом дужине 6,6цм која се могла затворити сачуваним поклопцем. Посуда је израђена од балтичког ћилибара, али стилски одговара сиријско-левантској производњи. Велики комад сировог ћилибара је увезен и обрађиван према локалним идејама.
Распрострањеност ћилибара током Бронзаног доба на подручју Средње и Северне Европе и Егеја је предмет обимних истраживања, док ћилибар пронађен на Блиском истоку до сада није привлачио нарочиту пажњу истраживача. Заједничко разматрање ових региона отвара нове могућности за тумачење раног и средњег Бронзаног доба размене и комуникационих мрежа. Присуство балтичког ћилибара у Ашуру сугерише да је постојала мрежа трговине на велике удаљености која је повезивала балтички регион са Месопотамијом. Ова трговинска мрежа је вероватно укључивала неколицину посредника, али за њено одржавање су били потребни значајни ресурси и организација. Трговина балтичким ћилибаром није била једина веза на даљину између балтичког региона и Блиског истока током Бронзаног доба. Сличним путевима се трговало и другом робом, попут лима и текстила. Размена добара и идеја између различитих региона током Бронзаног доба имала је значајан утицај на развој цивилизација. То је омогућило ширење нових технологија, уметничких стилова и верских уверења. Сами предмети од ћилибара можда су били поклони угледника једног региона, угледницима на подручју одредишта. Присуство балтичког ћилибара у Ашуру је само један пример сложеног и међусобно повезаног света Бронзаног доба. Служи као подсетник на важност веза на даљину у обликовању тока људске историје.
Овде је неопходно имати на уму дугогодишњу расправу о односима јужног енглеског Весекса и Микене. Известан број предмета од ћилибара који су почели да се производе у 19.в. пре Хр. у Весексу јављају се од 17.в. пре Хр. у Микени, а од 15.в. у региону аустријских Алпа. Имајући у виду блиске паралеле, посебно, специфичан образац бушења и потпуно одсуство претходника у региону Медитерана, закључено је да су ови предмети у Микену стигли са британских острва. Контакти ова два региона потврђују шаре карактеристичне за Микену на дршкама бодежа/мачева са уметцима од финих златних клинова, као и златним перлама и дисковима од лигнита или ћилибара у Енглеској, Швајцарској исл. Упадљива је и дистрибуција кипарског кука-танг оружја дуж транс-регионалних рута у западној Европи. Контакти централне Европе и источног Медитерана потврђени су откривањем прорезног врха копља из Кихне, Немачка. Ова форма је позната са Егеја и Сицилије и врло вероватно да је до средње Европе стигла директним контактима. Хиљаде бакарних прстенова познато је из гробница у централној Европи, а бар стотину прстенова и наушница имају порекло на Леванту, нарочито у Библосу, Либан. Чини се посебно вредним пажње да је по један мали прстен са ушицама од електрума пронађен у Диескау, Немачка и Библосу. Порекло ових предмета је најасно због недостатка анализа метала, али неки су несумњиво са Кипра.

Налази, стога, сугеришу да су макар од почетка 2. миленијума пре Хр. постојали контакти Западне и Централне Европе са Егејем. Дистрибуција налаза указује на усмерене контакте и може се искључити индиректна и нециљана размена преко европских и медитеранских мрежа, постојеће мреже и трговински центри, нпр. у јужној Италији. Имајући у виду распрострањеност налаза ћилибара и његову концентрацију на високо рангираним локалитетима пре 1550. год. пре Хр., вероватно је да је ћилибар доспео до елита на Медитерану не само индиректно већ бар делимично директно као поклон путника из централне или западне Европе. Размена се могла одвијати директно у јужној Грчкој, али и, нпр., на трговачким местима у Тиренском мору, где је раномикенска керамика пронађена у Вивари, (Италија). Наравно, не могу се искључити путници са Медитерана у централној или западној Европи. Ћилибар је очигледно био веома тражен, посебно у микенској култури због својих материјалних квалитета, претпостављених магијских својстава, а можда и далеког порекла. Руте којима су налази ћилибара стизали на Блиски исток током овог периода, укључујући и две ћилибарске перле из Ашура су неизвесније. Ово је област где су налази ћилибара у овом периоду још ређи. Једна од локација на којој је ћилибар пронађен је Култепе (анадолски Канеш) где је око 2000–1750. пре Хр. постојала колонија староасирских трговаца који су успоставили широку трговачку мрежу између Централне Анадолије и Асура. Неки предмети којима су трговали (нпр. бакар) били су егејског порекла. Ово је можда пут којим је ћилибар стигао до Ашура, али се не може потпуно искључити ни да је било појединачних путника из западне или централне Европе који су могли да стигну до Месопотамије.
Предмети су испитани од стране научника из Државног уреда за управљање баштином и археологију Саксонија-Анхалт (State Office for Heritage Management and Archaeology Saxony-Anhalt), Мартин-Лутер-Универзитета у Хале-Витенбергу (Martin-Luther-University of Halle-Wittenberg) и Државног музеја у Берлину (Staatliche Museen zu Berlin). Упркос јаким временским утицајима, спектри су се у великој мери поклапали са спектрима балтичког ћилибара (сукцинита), што сугерише да ћилибар испод великог зигурата Ашшура највероватније потиче из региона Балтичког или Северног мора. Ћилибар је свакако био веома вредан материјал и на Блиском истоку. Као део јастука за перле из Ашура, две перле од ћилибара, усред мноштва перли направљених од материјала различитог порекла, могле су чак да илуструју тврдњу краља Шамши-Адада I да влада над „четири краја земље.“ Обликом, ове перле су карактеристичне за Блиски исток где су вероватно произведене из сировине. То значи да се ћилибар увозио у сировом облику или као полупроизвод.

Према истраживачима, перле представљају неке од најранијих примерака ћилибара у југозападној Азији, а, такође, и нека од најудаљенијих открића из области налаза у балтичком региону. Реткост ћилибара на Медитерану и на Блиском истоку пре 1550. год. пре Хр., може се објаснити ограничењима која су на размену ове сировине поставила култура Únětice чије се богатство и значај изражава види, на пример, у богато опремљеним кнежевским гробницама (Leubingen, Helmsdorf, Bornhöck) и култура Wessex. Оне су контролисале путеве преко којих је ћилибар могао да стигне на југ. После 1550. год. пре Хр., истраживачи сугеришу да су се развиле везе преко којих је ћилибар из балтичког региона постао доступан у већим количинама у региону Медитерана и на Блиском истоку.
Далекосежне мреже на које указују налази имплицирају да су не само материјали и предмети, већ и идеје и знање били распоређени на велике удаљености. С тим у вези, око 3000км од Ашура, Небески диск Небре (Nebra Sky Disc, депонован око 1600. пре Хр.) вероватно даје индикацију посете људи високог ранга Únětice-културе. У оригиналној верзији, бронзани диск је приказивао златне апликације које се тумаче као сунце/пун месец, полумесец и звезде, укључујући сазвежђе Плејаде. Могуће да је омогућавао хармонизацију соларне и лунарне године забележену крајем 8.–7. в. пре Хр. у астрономским текстовима. Ипак, диск је из старовавилонског периода, тако да астрономско знање овог типа остаје непознатог порекла. Чини се вероватним да се оно развило на Блиском истоку и да је до централне Европе дошло више или мање директним контактима, а да је на одредишту обликовано у диск који је као уздарје однет на Блиски Исток.

Извори:
https://www.heritagedaily.com/2023/05/amber-beads-suggest-long-distance-connections-in-the-early-bronze-age/147319?fbclid=IwAR1C-krqgHSENQtcfuy64hmeVCpePkOdQIRf5WkrJbmOT3DgkcjJe4PoxjI
https://phys.org/news/2023-05-bronze-age-long-distance-baltic-amber.html?fbclid=IwAR13JFkL3PktLl535r-7Aa-60wZzU0SJtq-Q_BharYlWoDZjG85owHQmQl0
https://www.research-in-germany.org/idw-news/2023/5/2023-05-16_Bronze_Age_long-distance_connections__Baltic_amber_in_A__ur.html
https://www.lifetechnology.com/blogs/life-technology-science-news/bronze-age-long-distance-connections-baltic-amber-in-assur
https://brill.com/view/journals/acar/92/2/article-p228_8.xml
https://newsbeezer.com/newzealand/long-distance-bronze-age-connections-baltic-amber-in-assur/
Jan-Heinrich Bunnefeld et al., Baltic amber in Aššur. Forms and importance of amber exchanges between Europe and the Middle East, ca. 2000–1300 BC. Chr. Acta Archaeologica (2023).