Старозаветна Историја

Ма Јован Јовић је гост емисије Свет Библије и аутор и водитељ емисије Јован Благојевић разговара са њим о једном од најзначајнијих личности старозаветне свете историје, Давиду човеку који се од пастрира, преко дворског музичара, уздигао до једног од најзначајнијих војсковођа првог израилског цара Саула и коначно је. Његов животни пут није, ипак, ишао узланом правом линијом. Он је био вољени војвода и прогоњени одметник. Читање приповести о његовом животу необично подсећа на приче о Али-баби и четрдесет хајдука.

Доба судија је један од најмрачнијих периода у историји старозаветног Израила, и истовремено период у којем је Бог на величанствени начин учествовао у историји и свакодневици свог народа. Ово је време великих промена да друштвеном, религијском, државном и културолошком нивоу будући да један номадски народ улази доспева на територију на којој жели да се трајно насели, и ту на тој територији се суочава са другим, одавно седелачким народима који су цивилизацијски и културно били значајно напреднији, али истовремено и религијски декадентнији. Какве је то изазове стављало пред израилска племена и како су они на те изазове реаговали. О овим темама разговарамо са о. Александром Нинковићем.

Аутор разматра темуверске политике цара Давида. Најпресе осврће на историјске околностиу којима се формираверска политикацара Давидачији је кључнидогађај пренос Ковчега савеза у Јерусалим. У текстусе указује на значајсвештеничких старешина за реорганизацију култa. Наглашена је, пре свега, улога Садока као родозачетника векове лозе јерусалимског свештенства. Пажња аутора је усредсређена на проблем Садоковог порекла и родослова, на тзв. Јевусејску хипотезу и њену критику аронитско– елеазаревског првосвештеничког порекла. Аутор, затим, прати Давидову реорганизацију свештеничких и левитских редова и служби и закључује да је она спроведена у духу Мојсијевог законодавства, али уз модификације које су захтевале промењене друштвене околности и стварање религијске основе династијско–давидовске идеје.

Вавилон – величанственост и опсесија величанствених. Изградили су га Неврод и Хамураби. Уздигао га је Навуходоносор. Осуђен је од писца Откривења. Симбол је многих цивилизација. Да ли и наше?

Преднатални период Цркве јесте историја старозаветне заједнице народа Божијег – Израила. Које су биле кључне карактеристике ове заједнице и кроз које историјске и културолошке метаморфозе је ова заједница пролазила постепено изграђујући своју веру и припремајући себе и свет за долазак Спаситеља – Исуса Христа?

Старозаветни великани вере нису само они ка којима треба да буде уоућен поглед хришћана, већ и они који посматрају арену у којој хришћани трче своју трку вере. Хришћани гледајући њих постају свесни свог задатка. Њихов поглед, међутим, од великана прошлости и њих самих треба да се преусмери на Христа који је ту трку беспрекорно завршио постављи не само начелник (узрочник), већ са вршитељ вере чији пример треба да буде коначни идеал хришћана.

Орао, величнаствена птица која је имала богато симболичко значење у различитим ралигијама и културама света, а пре свега древног Оријента. Библијско јудејско и хришћанско предање и само користи овај симбол у различитим контекстима и његовом значењу разговарамо са докторадном Н. Божовићем. Њему постављамо и питања у вези неких аспеката библијског законодавства.

Мирослав Попуча, дипломац ПБФ УБ нам говори о периоду праотаца Израила, амбијенту у којем они ступају на историјску сцену и начину на који из постојећих цивилизацијских, културолошких и религијским образаца бирају оно најбоље како би изразили радикално нову идеју о Богу, Богу који је лични Бог, Бог који улази у историју и ту проналази човека са којим ступа савез.

Вера победничка и вера мученичка су два пола која у свом приказу великана Старог Завета описује писац Химне вере. Ова два пола усресређена су ка једној тачки, ка тачки крста који је мучеништво и победа и стога, управо у Христу се сједињује искуство вере свих великана Старог завета и оних који треба да подражавају њихов пример у једном квалитативно другачијем контексту раног хришћанства

Писац Посланице Јеврејима, после детљног прегледа победничке вере периода библијске праосторије, историја праотаца Израила, Мојсеја, Исуса Навина, судија и царева, даје сажет приказ "страдалничке вере" из позније историје Израила, вере која се оказала као потпуна верност и до самог полагања живота, а опет са уверењем да ће тај живот бити настављен у заједници са Богом.