Свето Писмо

Христос је у реду, али црква? Зашто уопште црква када су њени представници људи као и сви други, каткад непримернији од других? Зар ту институцију не прате бројни скандали? Шта је Црква и шта би она требала да буде? Шта нам Свето Писмо говори о њој? Ко припада цркви и где су њене границе? Ово је тема о којој разговарамо са др Небојшом Тумаром.

Зашто уопште веровати? Да ли свако верује у нешто или је живот без вере као такве уопште могућ? Шта је то вера у религијском смислу речи и на који начин се она разуме у хришћанству? Које су специфичности хришћанског разумевања вере? Да ли је она слепи скок у празно или спасоносно уже којим се пребацујемо са једне на другу ивицу, из историје у есхатон преко провалије егзистенцијалне празнине и бездана? Саговорник је још једном Јован Јовић

Шта је Свето Писмо? Зашто нам је оно као хришћанима толико значајно? Да ли оно аутентично или искварено и нагрижено зубом времена? На који начин га читати и и разумевати? Шта се подразумева под тим да је оно надахнуто? Колико су његове давне поуке поруке примењиве у савременом времену и добу? Ова и друга питања повезана са основним документом јудео-хришћанске вере разматрамо у разговору са ма Јованом Јовићем.

Дух Свети је дух заједнице коју окупља. У Сзтаром завету то је била заједница Израила, као изабраног народа Божијег. У Новом, то је Црква као нови Израил. И у једном и другом случају Дух је онај који сабора појединце у заједницу вере, делујући у њима и преко њих. То деловање је неухватљиво, а опет неизоставно препознатљиво. Прпеознатљиво је у ономе што се назива родовима Духа Светога који карактеришу или би макар требало да карактеришу све хришћане, као и у даровима Духа Светога којима он обдарује поједине хришћане за нарочите службе у заједници Цркве. О овом деловању Духа Светог, његовим родовима и даровима говоримо са ма Јованом Јовићем.

Дух Свети, најзагонетнија и најнеухватљивија личност Св. Тројице, а опет најприсутнија у животу савремених хришћана и хришћана кроз читаву историју. Шта нам Свето Писмо Старог Завета говори о њој, а на који начин се Он открива у Новом завету и на који начин је ово откривење ажето у исповедању Никео-цариградског Символа вере? Шта то значи што је Дух Свети животворан, шта да од Оца исходи, те да се заједно са Оцем и Сином заједно поштује и заједно верује? На који начин је говорио кроз Свете пророке? Саговорник је и овога пута ма Јован Јовић.

Хришћани су хришћани по томе што верују у Христово Васкрсење. Заправо, данас ниједан просечно образован човек неће озбиљније неграти историчност Исуса Христа као човека који је деловао попут једног од многих путујућих учитеља древног Оријента. Многи ће га, штавише, прихватити као пророка или револуционара чоји покрет није успео због његове смрти на крсту. Ипак, то да је васкрсао... То није баш лако поверовати. Заиста, није лако, али је много теже објаснити настанак и историју хришћанства уколико Он заиста није васкрсао. Шта његово васкрсење значи за нас данас? Које су његове егзистенцијалне последице по свакодневни живот и одговоре на „вечита питања“? Разговарамо о томе са ма Јованом Јовићем.

Зашто је Христос распет? На који начин разумети његову смрт у светлости историјског тренутка и по чему је његово распеће другачије и значајније од распећа десетина хиљада људи који су распети током римске доминације античким светом? На који начин нам старозаветни жртвени култ осветљава заступничку и откупљујућу смрт Исуса Христа? У чему је снага и симболика крста, позната далеко пре него су га јришћани присвојили као сопствено знамење? Како се разуме смисао Крста и распећа у хришћанству уопштено, и специфично на хришћанском Истоку, односно на хришћанском Западу? Ово су теме о којима разговарамо са ма Јованом Јовићем.

У историји је било пуно значајних личности. Међу њих се са правом може убројати и Христос. Било да га оспоравамо или прихватамо, било да верујемо у њега или одбацујемо такву веру као неутемељену не можемо а да не признамо да је он оставио неизбрисив траг у савременојј цивилизацији коју, све чешће, називамо постхришћанском . Да ли је Христос био историјска личност? Један од великих учитеља мудрости и побожности, недовољно схваћен од својих савременика? Можда је био пророк? Хришћани би се сагласили са сваком од наведених оцена, али не би ниједну од њих прихватили као потпуну и довољну. Он је за хришћане истински и оваплоћени Бог, истински и обожени човек? Које су егзистенцијалне последице таквог веровања, по схватање Бога и по схватање човека? Наш саговорник и овог пута је ма Јован Јовић.

У чему је специфичност Светог писма и зашто је за нас као хришћане значајно да се упознамо са њим? Колико нам је значајно да Свето писмо разумемо у његовом оригиналном културно историјском и, географском и религијском контексту? Које врсте литературе сусрећемо у Новом завету и у којој мери су оне преузете из непосредног окружења древног света? Какав је однос Старог и Новог завета у хришћанској мисли? Како су Светом Писму приступали чланови ране Цркве, а како ми данас? Које су методе које нам могу помоћи у разумевању Светог писма? Ово су питања која постављамо др Предрагу Драгутиновићу.

На који начин археологија може да нам помогне за разумевање библијског текста и његове поруке? Које су области истраживања библијске археологије, те протоархеологије уопште? На који начин нам библијска археологија помаже да датирамо кључне догађаје библијске историје, каои њихово значење нпр. појам и значење савеза? Шта нам археологија говори о првом, покретном светишту, светишта – Скинији, празницима, жртвама и о култу уопште? Да ли нам она може помоћи да уочимо типолошко-христолошко значење Старог завета? У којој мери нам у томе помаже и археолошко откривање древних интертестаментарних текстова? О овим темама разговарамо са др. Илијом Томићем, професором ПБФ УБ.